З

Из ШУМАДИЈСКИХ МЕТАФОРА, за 2011

2011-09-19T23:28:00.000+02:00

Милош Јанковић

ЈЕФРЕМ*

Богу се молим да вама одолим,

рану на души сам да не солим,

јер нећу да будем први над првима,

већ онај последњи, задњи међу свима,

јер нећу да морам и нећу да знам,

нећу да морањем лице зборам,

јер нећу власт, а нећу ни част,

и једно и друго души је пропаст,

јер нећу жезло, панагију и митру,

већ живот у Христу, кроз смрт хитру,

и зато Га молим, молитвом болим,

да не будем оно што срцем не волим,

и зато Га преклињем, кожу кидам,

да бола ме спаси, од кога ридам,

и зато Га зовем по мене да сиђе,

да та ме чаша, грешног, мимоиђе. **

*Патријарх је био у два наврата: 1375 – 1379. и 1389 – 1390 (а према неким подацима до 1392), оба пута биран и готово приморан да се прихвати положаја, иако је он сам то на све могуће начине покушавао да избегне; велики подвижник и духов- ник, аскета и отшелник, узор монашког живота, скромности и смиреноумља; у Господу се упокојио око 1400. године, а свети- тељем је проглашен већ 1407. ходине.

**Парафраза о чаши страдања Господњег; упореди Мт. 26, 36-46; Мк. 14, 32-42; Лк. 22, 39-46.

Веб издање «Слепи виде» - непознате драме познатог песника

2010-07-01T19:37:00.000+02:00

Насловна страница Веб издања београдских Заветина.Непознате драме познатог песника. Публиковано према часописној верзији. Текст прекуцали чланови породице сестрића пок. песника Продановића....

Када су 1962, пре више од три дeценије, Миодраг Павловић и Светозар Бркић, у редовном LХ колу СКЗ објавили песме Радомира Продановића под насловом Глас,наша јавност је открила једног значајног српског песника, који је био мртав већ осамнаест година Штампањем његове драме Слепи виде наша позоришна јавност добија драму која је више од пола века у рукопису остала загубљена и која се сада нуди машти неког савременог редитеља.

Да ова драма постоји остало је записано у „Напомени" штампаној у поменутој збирци песама. Међу сачуваним рукописима, од драмских текстова наводе се под бројем 7 - Снови, драма у три чина (сачувана су само два чина), под бр. 13. план за драму о хварској буни, под бр. 14 план за драму Беда, а под бр. 15. драма - Сепи виде (у целости).

После тога, рукопис се, очигледно, опет загубио. Када је Миодраг Павловић средином бО-тих постао директор драме Народног позоришта, потражио је рукопис у архиви, јер се сећао да је писац рукопис предао драматургу позоришта Пецији Петровићу и да је драма одбијена, а рукопис није враћен.

Послс смрти Светозара Бркића, прекуцану драму Свети виде Миодрагу Павловићу предала је Бркићева удовица Зденка, уз напомену да је драму, пронађену у неком сандуку са разним заосталим текстовима, прекуцао Продановићев сестрић. Миодраг Павловић ми је недавно дао рукопис на читање, а ја сам га, уз његову сагласност, предложио редакцији „Сцене", која је прихватила да га објави.

Ево разлога зашто сам предложио ову драму.

* * *

О драми Слепи виде сам писац је, у једном писму датираном 26. октобра 19-12. године, писао:

„Односи се на двоје слепих - мужа и жену који имају двоје деце. Овакав случај постоји у реалности. Наравно деца виде и ту настаје драма. Може се учинити стотину комбинакција, али не задовољава ме ниједна, јср ми стално измиче она права која хармонизира са предметом и са мојим намерама."

Драма Слепи виде спада међу ретке драме у нашој драмској књижевности чија радња дешава на селу, а не спада у жанр класичнс фолклорне сеоске драме, какве су се писале у прошлом веку. Слепи виде је поетска драма с јаким експресионистичким елементима. Карактерише је оригииалан и сликовит језик, бурне страсти ликова у драми, симболични декор описан у дидаскалијама, нескривени симболи у фабули која има свој реалистички ток и готово манихејски сукоб добра и зла, боље рећи зла и добра, јер зло је у овој драми и виталније и снажније, без икаквог тријумфа добра на видику. Дакле, у драми се испољавају неке битне карактеристике експресиомизма каквог познајемо у светској драми нсколико деценија раније.

....

* * *

Драма Слепи виде је после пола века најзад доступна свима, са својим врлинама и манама. По мом мишљењу, мање је застарела него многе које су виделе светлост позорнице маље-више истих година кад су и написане. Можда ће правда бити задовољена и једина драма Радомира Продановића појавиће се негде ма сцени у свој узаврелости набујалих страсти и олако описаних бујица.

Јоваи ЋИРИЛОВ

Види више:
http://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/radomir-pprodanovic/«slepivide»-nepoznatadramapoznatogpesnika

Веб издање се може преузети без надокнаде!!

Књижевна елита, иронија и лаж / Белатукадруз М. Л.

2010-01-25T18:02:00.000+01:00

...Постоји ли у српској књижевности друге половине 20. века?
Ко су њени несумњиви представници?
Да ли су припадници српске књижевне елите они српски песници и писци друге половине 20. века који су успели за живота да подобијају све књижевне награде - од општинских до савезних? Да им не спомињем имена. Да ли су представници српске књижевне елите
толики уредници највећих издавачких предузећа друге половине 20. века? Да ли су припадници српске књижевне елите професори универзитета, предавачи српске књижевности друге половине 20. века?
Да ли је то понеко од писаца савремених који је већ са педесетак година доживео да види своја Изабрана или Сабрана дела? Да ли су то поједини чланови САН-а ?
На шта личи савремена српска књижевна позорница на крају
другог миленијума?...
Види есеј у целини: http://sites.google.com/site/bibliotekaalas/knjizevna-elita-ironija-i-laz

Магија боја и облика

2009-10-01T10:25:00.000+02:00

На фотографији: Слободан Г. Јовановић и Мирослав Тодоровић, Галерија Центра за културу „Градац“ у Рашки, 17. јун 2009.

Уз Пределе Слободана Г. Јовановића

Предели боје ове речи стихови

Предели што путују са изложбу на изложбу

Велика радост боја светлост/и сећања

Из: Предели С. Г..Ј

СЛИКЕ Предели Слободана Г. Јовановића су својеврсне химне природи. Лирски интониране оне су видљива поезија природе. Изражена је језиком боја, језиком универзалног духа који визулено дочарава чисту поезију природе. Она „плави нашу свест не само бојом него и светлошћу предела, једном речју значењем“. Слободан Г. Јовановић је истински сликар = песник природе, песник који се надахнуто изражава бојом као сликар, светлошћу као фотограф. Он се бојом изражава када слика пределе природе, светлошћу када слика пределе људских лица. Ридовим речима казано „ оно по чему се једна врста уметника разликује од друге није њихово стање душе, њихова ментална, него је разлика између вербално-акустичког и пластично-визуелног сензибилитета; разлика у материјалу, не у методу.“

Јовановић се, дакле бојом изражава када слика пределе природе, светлошћу када слика пределе људских лица. Сликар Јовановић нам језиком боја предочава фрагменте једне свеслике, јер сви сликари сликају једну слику, као што песници пишу једну песму. Он чује музику предела која га подстиче да ствара. Јовановићево сликање предела је и знак дивљења према природи, као и тражења знаног и непознатог. Тамо, у далеком свету, где живе Индијанци, међу далеким пределима налазио је своје пределе. Ове слике на призивају и велике речи поглавице Сијетла из 1851 (?) изговорене у славу земље, неба и природе, које ево данас, добијају на актуелности: „ Земља је наша мајка, ако човек пљује на тло пљује на себе самога. То ми знамо. Све ствари повезане су као крв која уједињује породиву. Све ствари су повезане. Што год снађе земљу снаћи ће и синове земље. Човек не тка ткиво живота : он је само струк у томе. Што год чини ткању чини и себи самоме.“ (Данашње време нас уверава колико су ове рече биле профетске.) И Јовановићеве слике су својврсно ткање боја и светлости, сенки и обриса, силуета, наговештаја... Створио је народ предела који нам сугерише устројство у овом свету, на сличности које откривамо у различитостима. На Сликама С.Г.Ј скоро да нема људских творевина. Нема насеобина. Није то усамљеност духа већ порука чистоте и исконске лепоте...опомена да су људске творевине трошне и пролазне, а дела природе вечита. Неке од ових предела препознаћемо као виђене на овим просторима, и, јамачно биће нам занимљивији, јер знајући да постоје њихови двојници указаће нам на нове теме, подстаћи на размишљање о свеповезаности, о васељенској једности, у чијој смо целости и ми њен трептај. Ове слике настале, махом, у земљи где живе Индијанци, указују и на категорије вишег смисла, где се срећемо са митом и истином која упитно опомиње: Шта је живот? Блесак свица у ноћи. Јер. човек само гостује у пределу у којем се одвија његова егзистенцијална драма. Он је њен дашак, трепет листа, он је,како то стиховима каже Јован Христић...гост који дође / Закуца на врата и оде Оде / А не остави за собом ни глас...Створен од праха земаљског човек је, дакле, прах и у прах се враћа.Он је у пределу у којем је обитавао, у његовој светлости и тами... У метафизичкој просторности предела.

Слободан поклонички слика природу.Надахнут доживљај предела транспонује у слику са свим одјецима доживљаја предела са меланхоличним призвуком усамљености. „Природа сваком, ко је одабере за пријатеља враћа добротом и чистотом. Она нас подучава, али и лечи, даје сокове и пружа одговоре“ (С. Шефер). Свети Николај поручује да „читати природу, отвореним срцем и умом, значи осетити њену дубоку душу божанске хармоније у којој обитава Бог“. И не само Бог, у овим сликама обитавају народи који су били, а сада су предели које гледамо.

Гледајте ове слике, видећете и чути тишину. Видећете светлост, светлост у бојама и тишину. Тишина је она пуста, космичка црква у којој стојимо сами. Јер, Тишина је једини језик којим Бог говори. Тишина која зари из ових слика је лековита. Она нас призива. И опомиње. Са ових слика запахнуће вас свежина ваздуха, мирис гора, бистрина и светлост, призваће вам памћење на тајанство планина и далеких предела.

И на естетичном плану Слободан Г. Јовановић је остварио однос са посматрачем његових слика. Пажљиви посматрач доживљава ове слике, с некима се „препознаје“, осећа се аутентичност, слути нова митологија доживљаја природе. Осећа дух пасторалне лепоте која се отвара на свим језицима.

Јер, ове слике су својеврсне химна природи и човеку, оној непатвореној лепоти са библијским духом, која је сада чежња човека заточеном у својим творевенама- зградама, градовима.Оне нас подсећају и опомињу, призивају да се спасимо и вратимо природи. И себи...

Сликар С.Г. Јовановић је преточио виђено у слике, облик је прешао у нови израз, у васколике слике изабране за своју душу и душу свих нас који смо овде.

Крстовдан, 2009. Мирослав ТОДОРОВИЋ

_________________________
Био-библиографска белешка :

СлобоДАН Г. Јовановић, рођен је 1949. године. Завршио студије на Факултету драмских уметности и Вишој школи за примењену уметност и дизајн у Београду.

Предавао на William Allen White School of Journalism and Mass Communication на Универзитетеу у Канзасу, на Факултету примењених уметности у Београду, Факултету уметности у Приштини, Филозофском факултету у Нишу, Школи за видео и ТВ продукцију југословенског института за новинарство из Београда, Уметничкој школи у Нишу и Центру за савремену журналистику у Београду.

Имао самосталне изложбе у: Покрајинском културном центру у Приштини, Галерији савремене уметности у Нишу, Галерији Дома југословенске армије у Нишу, Галерији Замка културе у Врњачкој бањи, Народном музеју у Прокупљу, Завичајном музеју у Александровцу, Галерији културног центра у Врању, Галерији Басара – Обрадовић у В. Бањи, Галерији српског лекарског друштва у Нишу, Песничком атељеу М. Тодоровића, Галерији културног центра у Сврљигу, Галерији дома културе у Рашкој...

Живи и ствара са Машом у Нишу. Пријатељује са Мирославом.

Нереална слика

2009-08-22T10:29:00.000+02:00

Црни дани за часописе

Угледне публикације из културе, књижевности и уметности ових дана добиле уговоре из Министарства културе, са знатно мање новца од очекиваног, што их приморава на пуко преживљавање или нестанак

Часописи за уметност и културу, попут „Градине”, „Мостова” или „Књижевних новина”, ових дана добили су уговоре из Министарства културе, по којима ће за ову годину добити махом по 300.000 динара за издавање својих угледних гласила, што једва покрива најосновније трошкове. Часопис „Савременик” није добио ни динара на конкурсу који је министарство расписало почетком прошле године, док је примера ради, реномирана крушевачка „Багдала” добила 80.000 динара.Према речима Зорана Пешића Сигме, главног уредника „Градине”, из Министарства културе још није стигла потврда када ће овај новац дефинитивно бити и уплаћен, а сума једва да је довољна за штампу.

......
Срба Игњатовић, главни уредник часописа „Савременик”, каже да већ две године није добио ни динара на конкурсу Министарства културе.– Практично је направљена сеча часописа. Тако драстичне мере нису се догађале ни у време санкција, водила се каква-таква брига да периодика преживи. Пошто нам је и мрежа библиотека прилично јадна, само мали број њих може да откупи часописе – каже Срба Игњатовић.Игњатовић се присећа да су и гимназије раније посвећивале пажњу угледним гласилима из културе, а његова је била претплаћена на „Књижевност”, „Летопис” и „Видике”. Познато му је да је у последње време само Девета београдска гимназија узимала часописе, а онда је и она одустала.– Можда неко сматра да то више није атрактивно, али периодика је веома значајна као мера једног времена. „Савременик” је један од два најстарија часописа. Разумем смањење новца, али потпуно ускраћивање новца је страшно. Увек је било тешко, али не разумем да не могу да не добијем бар сићу од новца. Са сићом бих могао да пливам, уз уобичајену помоћ спонзора и донатора – истиче Игњатовић и напомиње да новца увек има, али када је у питању подстицање масовне културе, као што је „Егзит”, који је комерцијална манифестација и који на сву зараду није обавезан да плаћа ПДВ.У новом броју „Савременика”, Игњатовић се у уводном тексту часописа обратио читаоцима са апелом за новчану помоћ:„Чак и под санкцијама успевали смо да исплаћујемо макар и симболичне хонораре, преводиоцима, пре свега. Било је то могуће захваљујући помоћи Министарства културе Србије: откупу примерака за готово све библиотеке… Будимо јасни: „преки суд” је радио и часопис осудио на смрт. Министри долазе и одлазе. Нема тог коме нисмо угледали леђа. Они поњаве од људске косе (4,5 тона), као уметност, шаљу на Бијенале, у Венецију. Своје „бестселере” преводе о државном трошку а паре за узвратни део трампе, преводе страних књига, додељују опет себи”, каже, између осталог, у апелу за помоћ Срба Игњатовић.

-----------------------------------------------------------

Добитници на конкурсуНа конкурсу за финансирање часописа у Министарству културе, следећим публикацијама је одобрен новац: „Orchestra” из Београда (400.000 динара), „Ју филм данас” из Новог Сада, 100.000 динара, „Багдала”, из Крушевца, 80.000 динара, Београдски књижевни часопис (300.000), Годишњак Српског ПЕН центра (100.000) динара, „Градац”, (400.000) динара, Градина, Нишки културни центар (300.000), „Златна греда”, Нови Сад (400.000), „Зограф”, Институт за историју (80.000), „Источник”, Београд (300.000), „Књижевне новине”, Удружење књижевника Србије, Београд (300.000), „Књижевни лист”, Београд (300.000), „Књижевни магазин” (400.000) динара, „Кораци”, Крагујевац (300.000), ЛУДУС (500.000), „Мостови” (300.000), „Нови звук”, Факултет музичких уметности, Београд (200.000), „Нови филмограф”, Београд (100.000), „Писмо”, Земун (400.000), „Повеља”, Краљево (300.000), „Поља”, Нови Сад (400.000), „Реч”, Београд (300.000), „Свеске”, Панчево (200.000), „Северни бункер”, Кикинда (200.000), „Сцена”, Стеријино позорје, Нови Сад (300.000).

-----------------------------------------------------------

Има и задовољнихМеђу уредницима књижевних часописа има и задовољних. Тако Ласло Блашковић, директор новосадских „Поља”, каже да још није упознат са сумом новца коју је добио од Министарства културе (400.000 динара), али да успева да објављује часопис превасходно захваљујући новцу који добија из градске касе Новог Сада. Стеван Бошњак, уредник нишког часописа „Унус мундус”, каже да уопште не прати да ли стиже новац из министарства, јер увек успева да нађе средства.– „Унус мундус” објављује и књиге које су откупљене за библиотеке. Редакција часописа је интернационална. Од града добијам довољно за штампу и тренутно имам ауторских прилога за следећих пет година. Имам и добру сарадњу са библиотекама, рецимо, Библиотека града Београда откупљује по 50-60 бројева часописа – каже Стеван Бошњак. Његова пракса је, како напомиње, да ауторима не плаћа хонораре.

Станко Стаменковић[Политика: објављено: 18/08/2009]

Коментар:Београдске ЗАВЕТИНЕ већ 26 година не добијају никакву помоћ, ни за своје зборнике, ни за своје часописе. Видите како, према писању Политике, кукају на министра, кога ми не бранимо, не. Лако је издавати часописе туђим парама, прелако. Лако је писцима блиским врховима актуелног режима, од А до Ш. А какви су углавном часописи у Србији? Много личе једни на друге... Часописна бижутерија...

Опомена: Чланак Политике није пренет у целини, али су дати најкарактеристичнији детаљи. Ми се трудимо да будемо коректни. Међутим, све чешће се дешава да нам поједини електронски медији, - чак и они који су нам тобоже наклоњени, и овде у Србији и у свету, узврате некоректно, тј. преузму неки наш пост, али га "осакате", тј. изоставе наш став. Због тога смо у ситуацији да такве постове бришемо, иако то нерадо чинимо. Што смо учинили и са протоверзијом овог поста. Немојте преносити наше постове, ако то не чините коректно, не чините нам никакву услугу, напротив!

Заветине су ових дана штампале, без ичије помоћи, нови, први број књижевног часописа "Оркестар СУЗ", али вест о томе нису преузели они којима је тобож на срцу промена, друкчија, другачија Србија. Много још увек има лицемерја у српском друштву, па и у нашој дијаспори, која је и тужна, и полуписмена, несрећна, необавештена...

Морска црква / Нове песме Мирослава Тодоровића

2009-06-14T16:48:00.000+02:00

ПЛАВА ШПИЉА

(Морска црква)

БРОДИЋ је упловио у шпиљу, у плавичасту светлост која је живо титрала по чудесно избораном стењу-зидовима.

Зидови, тако их је море обликовало, као и куполу, горе, у којој се сенке светлости трепераво сплићу и расплићу. Све ово чини се нестварним, као у сну; јава је овде прозборила ћутањем морских дубина зачарана.

Ово није Плава шпиља (тако је човек -овоземаљац види) него Морска црква. Овде стижу таласи са тајном пучина. (Јал таласи, јал душе морске?) Овде се исповедају. Можда крију невидљива блага. Ово је место тајна мора.

Али шта ћемо ми овде? Гласови усхићени лепотом коју не може изразити људска реч.

А шум мора све надглашава, разлива у лебдећу светлост, мирисе, топлину, измаглицу... вечност.

ЗИБАЛИ су се таласи, укрштале раскоши светлости висина и дубина. Чинило да све је светлост, као и овај запис - жвва песма, са кричањем галебова и хуком мора...

09. 09. 1997. Херцег Нови

Мирослав Тодоровић: Песме путовања, КК «Бранко Миљковић», Књажевац, 2009, стр.48

Ових дана изашла је нова књига неуморног и стрпљивог путника и песника. Ова збирка фрагмената истргнутих из дневника с путовања могла је понети и бољи наслов, поднаслов горње песме у прози. Морска црква – све време се овај немирни путник у тој цркви моли. Овде објављујемо веома успелу фотографију усамљеника песника на дну исушеног сланог језера на југу Туниса – Шотел Ћерид... И пропаратно писмо уреднику....

Раде Ћурчин: БЕЗ СВЕЖЕ КРВИ И ВАЗДУХА

2009-06-13T19:43:00.000+02:00

БЕЗДАН

Гурнули су ме.
Стрмоглављен, падао сам сатима,
Данима, месецима,
Годинама, вековима.
Сво време сам зјапио у дно, које ми је узмицало
И ширило се, ко џиновска вагина, гутајући ме
И усисавајући, одвећ алаво –
Просто незајажљиво.
Сурвали су ме сурово
У најдубљу јаму:
У опако, језиво баздеће,
Труло и смрдљиво гротло
Са свирепим, кисело-промуклим осмехом
И крваво-цакленим –
Пакленим очњацима попут кљова,
У бездан из ког излаза нема.
Још увек га тражим; не одустајем –
Морам га пронаћи!
Самотно се осећам, али знам –
Нисам сам!
Стропоштали су читаве масе
У неугашени вулкан без дна
Из којег ће лава кад-тад да искуља.

26. новембар 1999. Зрењанин

РАДЕ ЂУРЧИН

_________

Управо је публикована прва књига песама Без свеже крви и ваздуха, Г. Радета Ћурчина, родом из Зрењанина, одабрана на Великом књижевном конкурсу Едиције ЗАВЕТИНЕ (2008), која почиње песмом коју овде доносимо. Горе десно полеђина корица споменуте књиге. Објављивањем ове књиге завршен је конкурс који је потрајао скоро читаву 2008. годину, а књига, као претходних 20-ак других публикованих, може да се преузме са Веб сајта непрофитних издања Заветина ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе http://sites.google.com/site/zavetineinfo/ .

Господин Ћурчин се успешно огледао и као преводилац са руског. Управо нам је послао и превод једне песме Мајаковског, који овде доносимо.

Владимир Мајаковски

ЧУЈТЕ!

Чујте!
Ако се звезде пале –
значи да је управо то некоме нужно?
Значи – неко жели да оне постоје?
Значи – неко те испљувке назива бисерима?

И, сатирући се
у мећави подневног жара,
продире до бога,
боји се да је закаснио,
плаче,
љуби му жилаву руку,
моли –
да обавезно буде звезда! –
клања се –
неће издржати патњу без звезда!
А затим
Забринут шета,
Ал` спокојан споља.
Говори некоме:
''И, како ти је сада?
Није ти страшно?
Ни мало?''
Чујте!
Јер, ако се звезде
пале –
значи – некоме је потребно баш то?
Значи – да је неопходно,
да се свако вече
изнад кровова
упали бар једна звезда?!

(1913)

____________________________________

Sent: Friday, June 12, 2009 11:03:56 AMSubject: Predlog

Gospodine Miroslave Lukicu,

najtoplije Vam se zahvaljujem na dobroj volji, maru, vremenu i strpljenju koje ste mi posvetili, kao i na dragocenim savetima.
I Bratislav Milanovic (i Maja Volk, Milan Paroski, Dimitrije Bjelica i dr. manje poznati piscii (jos desetak) kojima sam promovisao knjige u Beogradu u Jahting klubu, Pubisu i Red Staru), a i moji rodjaci iz Kanade (stric, sestre...), Beograda i Zrenjanina, pa roditelji, komsije i mnogi prijatelji i poznanici bice odusevljeni kad izadje moj pesnicki prvenac........

Раде Ћурчин

Zavrnute slavine ministarstva

2009-06-12T11:41:00.000+02:00

Prazni računi književnih časopisa

Urednici uglednih publikacija posvećenih umetnosti i kulturi kažu da, iako je prošlo šest meseci od konkursa za finansiranje, još ne znaju kada će dobiti novac iz Ministarstva kulture
(N. Kocić)
Urednici časopisa posvećenih književnosti i umetnosti, kao i mnogi drugi kulturni poslenici, na svojoj koži osećaju tešku ekonomsku krizu i rebalans budžeta. Uredništva periodičnih publikacija, poput „Gradine”, „Letopisa”, „Mostova” i drugih još ne znaju kada će dobiti novac za troškove i na jedvite jade uspevaju da održe kvalitet i redovnost izlaženja svojih uglednih glasila.
Prema rečima Zorana Pešića Sigme, urednika niškog časopisa „Gradina”, nepoznato je koliko novca će stići iz kase Ministarstva kulture, a troškovi štampe i honorara pokrivaju se uglavnom od novca koje obezbeđuje grad Niš.
– Novca nema, a već je jun. Mi smo krajem prošle godine pokrenuli akciju za osnivanje Asocijacije za časopise, ali nikada nismo dobili odgovor od Ministarstva kulture. Časopis „Gradina” je poznat i van naših granica, gostovao je na nekoliko međunarodnih prezentacija – napominje Pešić, i ističe da bi bilo dobro da od Ministarstva kulture uskoro dobiju obaveštenje sa kojim će novcem moći da računaju.
Slična, nezavidna situacija je i u Matici srpskoj. „Letopis Matice srpske”, prema rečima Ivana Negrišorca, glavnog urednika, za sada uspeva da zakrpi troškove iz unutrašnjih rezervi koje će uskoro biti na nuli.
– Matica Srpska stoji veoma loše, pa samim tim i „Letopis” koji dobija novac iz istog izvora kao i matična kuća. Mi smo, za sada, žestoko zakinuti. Imamo tu sreću što štamparija i naši saradnici imaju puno poverenje u nas, iako ne isplaćujemo honorare jer nemamo novca, inače ne bismo mogli da se izborimo. Ali, ako nešto ne bude učinjeno, pitanje je da li ćemo moći da izlazimo – ističe Negrišorac.
Uprkos svemu, junski broj „Letopisa”, kaže naš sagovornik, izaći će za nekoliko dana. Negrišorac zaključuje da je u tranzicionim vremenima ugledni časopis Matice srpske uspevao da izađe sa standardnih 12 brojeva godišnje i da do sada nikada nije smanjivao broj strana, pa se nada da će tako biti i ubuduće. Inače, Matica srpska se, prema rečima Ivana Negrišorca, finansira na osnovu Zakona o Matici srpskoj, ali to u vreme ekonomske krize nema puno efekta, pa su „osuđeni” da dele sudbinu ostalih publikacija.
Književno-prevodilački časopis „Mostovi”, koji tromesečno objavljuje Udruženje prevodilaca Srbije, takođe, pokušava da se izbori sa besparicom.
– Časopis glavninu novca dobija od Ministarstva kulture, na osnovu konkursa za sufinansiranje časopisa koji se raspisuje svake godine. Minimalna sredstva obezbeđuju se pretplatom. Časopis je u dva navrata dobio podršku fondacije „Pro Helvetia” – kaže Drinka Gojković.
Naša sagovornica kaže da je u poslednjih deset godina časopis raspolagao sredstvima dovoljnim za objavljivanje samo dva, umesto četiri ozbiljna broja godišnje.
– U ovom trenutku, račun časopisa „Mostovi” potpuno je prazan. Nama su odobrena sredstva za 2009. godinu, ali se ne zna ni u kojoj visini, ni kada će biti uplaćena – ističe Gojkovićeva.
Ona napominje da su u „Mostovima” svesni koliko je ekonomska situacija u Srbiji problematična, ali napominje da je Ministarstvo kulture moralo, u načelu, da pronađe model koji će vrednim časopisima omogućiti da zaista žive, a ne tek da preživljavaju.
– Prva pomoć mogla bi da bude da se sve biblioteke u Srbiji, a ima ih oko 150, pretplate na relevantnu periodiku, u koju „Mostovi” svakako spadaju – predlaže Gojkovićeva i podseća da ugledni prevodilački časopis sledeće godine slavi četrdeset godina postojanja i zaključuje:
– Smatramo da ova činjenica obavezuje ne samo uredništvo časopisa i njegovog izdavača, Udruženje književnih prevodilaca Srbije, nego i Ministarstvo kulture Srbije.

S. Stamenković
---------------------------------------------------
Ministarstvo preispituje konkurs

U informativnoj službi Ministarstva kulture kažu da je trenutno u toku preispitivanje januarskog konkursa za časopise posvećene književnosti, umetnosti i kulturi, i da bi uskoro trebalo da bude poznato kada će i kome novac biti uplaćen.

[objavljeno:u Politici, 12/06/2009]

Beleška

ZAVETINE počev od 2000. godine, objavljuju preko 6 privatnih književnih časopisa bez pomoći države, one koja finansira izlaženje ne jednog časopisa. Kao i bez pomoći stranih investitora. Osnivač ZAVETINA, iako spada u najmanje imućne srpske pisce i izdavače, o svom trošku i na svoj rizik je štampao i Zavetine, i Drvo života, i Treću Srbiju, i Identitet.

Kako to izgleda? Eh, braćo i drugovi i prijatelji znani i neznani, probajte, isprobajte, pa nam javite!

Pitanja / Veliki književni konkurs Edicije ZAVETINE / Pretplata

2009-01-26T18:38:00.000+01:00

Poštovani,

Zovem se Marko Vorih i često pratim vaše blogove i postove.
Prijavio sam se za vaš konkurs prošle godine i objavili ste jedan moj rad
u svom ljetnom dvobroju Zavetine. Zanima me kako mogu doći do toga broja gdje da vam pošaljem novac ?, i kada će biti objavljeni rezultati natječaja?.
Unaprijed Hvala...*

______

* Što je bliži kraj književnog konkursa Edicije ZAVETINE, sve je više ovakvih pitanja, pisama, nedoumica. Tim ZAVETINA nastojao je redovno da Vas informiše preko Blogosfere ZAVETINA.

Obaveštavamo vas da je stiglo na stotine rukopisa, da su stizali tokom čitave minule 2008. godine, ali da ubrzano stižu i ovih januarskih dana, nedelja... Požurite!! Posle 25. februara, dokle smo produžili rok za slanje rukopisa, nećemo više primati rukopise na konkurs. Posle 25. februara, počećemo da objavljujemo širu listu prispelih rukopisa, od kojih ćemo odabrati, nadamo se, tridesetak najboljih... Dotle, strpljenja.

Što se tiče nabavke naših časopisa, verzija štampanih na papiru, o tome se možete lepo i podrobno obavestiti sa našeg sajta www.zavetine.com , stranica sa uputstvom za nabavku časopisa. Pošto se naši štampani časopisi na distribuiraju po knjižarama, mogu se poručiti direktno od Zavetina.

Летњи двоброј ЗАВЕТИНА 11-12/2008

2008-09-23T11:34:00.000+02:00

У овом летњем двоброју ЗАВЕТИНА 11-12/2008 : објављено је обиље прилога, а пре свега, богат избор из рукописа писаца најразличитијих генерација и сензибилитета.
У својим редовним рубрикама часопис објављује: у рубрици Ливење коситре: Два врела у Хајдучким планинама; Крупајско врело; Величанствена боја смарагда; Магија Хомоља - својеврстан водич кроз један од наших лепих и заборављених крајева.
У рубрици Етнографске колекције: Одабране одломке о Боки Которској, Владике Николаја.
У рубрици Архив у оснивању : Сведочења из прве руке, антологичара Мирослава Лукића о српској поезији 20. века.
У рубрици Антологија ФЕНИКС : дат је приказ једног дела - могућег строжијег избора из српске поезије 20. века (азбучним редом) : Подсетимо, по ко зна који пут .... * Станислав Винавер: У сусрет древноме * Мирослав Лукић: Пуста воденица * Србољуб Митић: Трећи петли * Милош Црњански : Привиђења * Леонид Шејка : Прва светлост * Ђуро Шушњић: О моја тиха молитво * Присећања, фрагменти , М. Лукић
У рубрици Лавиринт српске књижевности, доноси се “Стари покварењак”: Изабране песме С. Богдановића (поговор књизи која треба ускоро да изађе, који је написао М. Лукић).
Рубрика Царски рез објављује одабране песме релативно мало познате ауторке, у њеном препеву на енглески: Vida NENADIC THE DUST OF FORGETFULLNESS; Вида Ненадић Прашина заборава.
Овај летњи двоброј ће се памтити, ипак, по рубрици Из пристиглих рукописа на конкурсе Едиције Заветине, који доноси читаву лепезу нових књижевних имена, међу којима има изузетно даровитих аутора: Песме непотпуне, Јасмина Шикић * Клизање у Фигуерасу, Сандра Обрадовић * Srebrnjak drugi, Marko Vorih * Прекорачења, Иван Деспотовић, Закон разливања, Остоја Кисић * RIJEKA KAO PLANETOPOLIS (II), Jadran Zalokar * Случај Чарнојевић, Милош Живановић * Љубав која никада престати неће, Татјана Цвејин * Пластична Дездемона, Маријана Јовелић.
Рубрика Огледало Посебне породичне заветине доноси два критичка текста: «Тражите царство небеско, а све остало ће вам се дати”, Александар Лукић, и Белешка уз Библиографију М. Лукића, К.И.Ш.
У Новостима из ЗАВЕТИНА читаоци могу да се обавесте о Великом конкурсу ЗАВЕТИНА, Књ. часопису ИДЕНТИТЕТ 8-10/2008, Књ. часопису Посебна породична заветина 8-10/2008 и Бесплатним дигиталцима.
Првих 500 читалаца ове вести који се буду јавили Заветинама ( интернет адреса: zavetine@verat.net) добиће бесплатно дигиталну верзију овог двоброја часописа.
Штампана верзија излази на 100 страна крајем октобра и може се поручити искључиво директно од издавача, обичним писмом, или интренет поштом. Овај двоброј часописа не дистрибуира се у књижарама, саветујемо свим заинтересованим поручиоцима, пре свега из унутрашњости Србије, који желе да поруче овај двоброј, да то учине тако што ће новац послати поштанском упутницом на адресу секретара редакције: ИВАН ЛУКИЋ, 11000 Београд, Сердар Јанка Вукотића 1/13 (при том наведите вашу тачну адресу). Тако је јефтиније - 150 дин., него да се часопис поручи поузећем (поузећем кошта 250 дин.)
Одговорни уредник: Мирослав Лукић. Адреса: 11000 Београд, Сердар Јанка Вукотића 1/13. Интернет адреса: zavetine@verat.net. Бр. тел.: 064 805 52 02.
www.zavetine.rs , http://www.zavetine.blogspot.com

Конкурс за награду Милутин Ускоковић у 2008. години

2008-09-19T09:29:00.000+02:00

Награда Милутин Ускоковић додељује се за најбољу необјављену савремену приповетку на српском језику

Услови конкурса:
Текст приповетке (до петнаест куцаних страна) послати у три штампана примерка под шифром на адресу: Народна библиотека Ужице, Трг партизана 12, 31000 Ужице,са назнаком – за Конкурс Милутин Ускоковић.Приповетке послати поштом најкасније до 31.12.2008. године.Уз радове приложити решење шифре и то у посебној, запечаћеној коверти.
Један аутор може учествовати највише са три приповетке.Рукописи се не враћају, а аутори својим учешћем пристају на штампање приповедака које буду изабране у десет најбољих. Објављивање приповетки се посебно не хонорарише. Резултати конкурса биће саопштени почетком марта 2009.Стручни жири ће од приспелих радова најпре изабрати најбољу приповетку, затим још две приповетке које ће, уз првонаграђену, бити новчано награђене и још седам приповетки које ће, уз награђене, бити штампане у посебном зборнику часописа Међај који се објављује на крају године.
Уручење награда обавиће се у Ужицу, марта 2009. године.

Татјана Дебељачки

Нова Група: З(аветине)

2008-09-01T11:55:00.000+02:00

Ових дана, Мирослав Лукић, оснивач београдских ЗАВЕТИНА, покренуо је нову Групу на Мрежи која се налази на интернет адреси http://groups.google.com/group/zavetine.
Електронска адреса групе је zavetine@googlegroups.com.
Ова Група је посвећена иницијативи за стварање новог удружења српских писаца, преображеног, реалног. Тим поводом је Група упутила позиве појединим српским писцима, јавним делатницима да се придруже овој иницијативи.

Конкурс ѕа награду "Златна струна"

2008-08-26T10:54:00.000+02:00

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
39. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ПОЕЗИЈЕ
„СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН“

РАСПИСУЈЕ

К О Н К У Р С

За награду „Златна струна“ која се додељује аутору најуспешније песме.

Аутори на конкурс могу послати највише две необјављене песме написане на српском или на неком страном језику са обавезним преводом на српски.

Песме потписане шифром и откуцане у четири примерка ( разрешење шифре запечаћено у посебној коверти доставити уз песме ) и послати на адресу:

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ
„СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН“
( за конкурс )
ПП 118 , 11300 Смедерево
Република Србија
Песме треба да стигну до 1.октобра 2008.године.

На фестивал, који се одржава 5. и 6. новембра 2008.године, биће позвано пет аутора најуспешнијих песама.Одлука жирија о добитнику „Златне струне“ биће саопштена на завршној вечери Фестивала.
Добитнику награде припада Статуета „Златна струна“ (рад вајара Селимира Јовановића) и новчани износ.

Prvi prolećni dvobroj ZAVETINA za 2008. 9-10

2008-06-12T10:56:00.000+02:00

Posebna porodična zavetina, br. 9-10/2008

Digitalno izdanje književnog časopisa «Posebna porodična zavetina» upravo je publikovan i može se dobiti direktno od izdavača. Prvi ovogodišnji dvobroj časopisa, besplatno u ovoj godini u kojoj Zavetine obeležavaju 25 godina postojanja, dobiće 1000 čitalaca, koji se prvi jave.
U ovom broju ZAVETINA objavljuju Vladislav Petković DIS, Rastko Petrović, Stanislav Vinaver, Justin Popović, Radomir Prodanović, Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Adam Puslojić, Harun Hasani, Miroslav Lukić, Tatjana Cvejin, Gordana Vlajić, Ranko Jakovljević, Aleksandra Rokvić, Vida Nenadić, Mira Stakić, Tatjana Debeljački, Zorica Sentić, Predrag Crnković, Mirča Pek, Zlatan Knežević i dr.
Sadržaj dvobroja (po rubrikama): LIVENJE KOSITRE: Baba Kaj Ranko JAKOVLJEVIĆ.
Etnografske kolekcije: Goranske narodne pesme:Obredne pesme (Đurđevdanske, o proleću) Harun Hasani.
Nova rubrika Arhiv u osnivanju donosi zaboravljene, ali još uvek aktuelne stvari iz naše bliske književne tradicije: Pustolov u kavezy ... Pesme Rastka Petrovića. Dva tipa biografije jednog pisca . “Rastko Petrović Sapoge Divke-Tivke “ Vinaver. Autor ove parodije. “Avgustin Ujević. Arno Arnoldson” S. Vinaver. Čeljusti razjapljene prema beskrajnosti, M. Lukić.
Od ovog broja startuje nova rubrika Antologija FENIKS, koja donosi izbor iz istoimene i najneprihvaćenije antologije srpske poezije. Utopljene duše..., V. Petković DIS; Filosofske urvine ... Justin Popović...; Gde pade burma zlatna... Rastko Petrović...;Pesme Radomir Prodanović; MALA KUTIJA Vasko Popa ; Završni oblik... Miodrag Pavlović; Vidljivi silazak anđela .... Adam Puslojić; “Ono što izvodi iz Lavirinta..” napomene sastavljača - M. Lukić. Spisak pesnika čije su pesme ušle u Antologiju FENIKS; Beleške o pesnicima Antologije FENIKS.
Rubrika Lavirint srpske književnosti donosi analitičko-kritičke tekstove o mogućnosti izlaska iz ovog lavirinta : Kanal FILTRA i Arhiv NESEBIČNOG MUZEJA ... M. Lukić .

U već ustaljenoj rubrici Edicija CARSKI REZ objavljuje Gordana Č. Vlajić pesmu “Postala sam pisac” u prepevu na francuski i danski (Z. Sentić, P. Crnković).
Najveće iznenađenje ovog dvobroja donosi rubrika Iz rukopisa pristiglih na konkurse Edicije ZAVETINE gde se objavljuju izbori iz rukopisa pristiglih na nekoliko ovogodišnjih konkursa ZAVETINA: Predigra / stihovi, pesme u prozi Tatjana Debeljački; KOPČA Pesme Vide Nenadić; Kiselina u vazduhu i druge proze, Aleksandra Rokvić; Nebo i ništa, Mihajlo Orlović; Dlakoljubac, Mirjana Stakić; Lex specialis,Tatjana Cvejin. U rubrici Ogledalo Posebne porodične zavetine Mirča Pek piše - Stihotvorstvo i poezija - o novim knjigama zagrebačke pesnikinje Jovanke Babić-Jelovac, Milana Milivojevića i Miodraga Mrkića - Zbog čega se rešavati Boga?
Rubrika Novosti iz ZAVETINA donosi obaveštenja o Konkursima; tekst Blogosfera ZAVETINA ; “Podsećanje: Teslina golubica i Dve golubice u sunčevom spektru” ; fotografiju Koš, Zlatana Kneževića, kao i Primer ZAVETINA u komentarima blogera.
Ovaj dvobroj je ilustrovan fotosima iz etnografskih kolekcija Rastka Petrovića i fotodokumentacije Zavetina.
Izdanje štampano na papiru pojaviće se do kraja juna ove godine, a naslovnu stranicu za to izdanje, koje se samo po koricama razlikuje od digitalnog, uradio je Ivan Shishman. Ovo štampano izdanje je neznatno poskupelo i može se nabaviti direktno od izdavača.
Urednici: Miroslav i Dimitrije Lukić, adresa redakcije: ZAVETINE, 11001 Beograd, Serdar Janka Vukotića 1/13, i-mejl office@zavetine-plusultra.com

O tome kako da dođete na najbrži i najlakši način do ovog štampanog dvobroja, pregledajte postove na ovom Blogu. Koristimo priliku da obavestimo naše prijatelje kako u zemlji tako i u dijaspori da smo pokrenuli novi Blog http://www.zavetineplusultra.blogspot.com na kome objavljujemo odlomke iz rukopisa koji pristižu na književne konkurse ZAVETINA.

Велики књижевни конкурс ЗАВЕТИНА се захуктава...

2008-06-06T10:01:00.000+02:00

Вести са Великог
књижевног конкурса
Едиције ЗАВЕТИНЕ

Рукописи полако пристижу: рукописи збирки песама, кратких прича, романа, есеја, полемика, превода... Из Србије, Канаде, Хрватске, Немачке, Русије, Црне Горе, Босне и Херцеговине... Ни месец дана након што је конкурс расписан, пристигло је преко четрдесетак рукописа. Поједине одломке или избор из тих пристиглих рукописа, публиковали смо на нашим блоговима http://www.zavetineplusultra.com/ , http://www.trecasrbija.blogspot.com/ , http://www.arhivuosnivanju.blogspot.com/... Биће штампани у првом пролећном броју нашег часописа "Посебна породична заветина" 9-10/2008, који ускоро излази, такође, прилози из пристиглих рукописа са најнеопходнијим обавештењима о њиховим ауторима. Да бисте обезбедили дигиталну верзију овог броја часописа (ако већ нисте!) треба да се јавите секретару нашег тима ЗАВЕТИНА, како бисмо Вас на време ставили на мејлинг листу. (Треба да се јавите на ову и-мејл адресу lakomica@verat.net , да пошаљете своју тачну интернет адресу, као и кућну.)
Јавило нам се на стотине аутора, међу којима није мали број оних који нису схватили прави смисао и Великог књижевног конкурса Едиције ЗАВЕТИНЕ, као и других наших конкурса. Едиција ЗАВЕТИНЕ је расписала Велики конкурс како би публиковала, објавила нове рукописе, познатих и непознатих аутора. Понављамо - немојте нам слати већ објављиване и публиковане књиге, то нисмо тражили. Ми наравно знамо да би било добро поново штампати или публиковати неке већ објављиване, али заборављене књиге. Али ми нисмо у могућности да то сада чинимо. Дакле, књижевни конкурс Ед. ЗАВЕТИНЕ је расписан да би се откриле нове ствари, нови рукописи, а нарочито - понављамо - препеви и преводи светских песника на српски (или хрватски) и српских песника на светске језике. Јер препеви и преводи су чудесни мостови између најудаљенијих култура и народа, између различитих цивилизација и раса...
Захваљујемо свим електронским медијима, како у Србији, тако и по осталим земљама у окружењу, па и у Европи, које су схватиле смисао и значај овогодишњег Великог књижевног конкурса Едиције ЗАВЕТИНЕ.
Потенцијалним учесницима овог књижевног конкурса поручујемо: Пожурите полако! До децембра има довољно времена да поново и поново средите ваше рукописе. Не заборавите прописани обим рукописа.

И поново прегледајте Колекције за које мислите да конкуришете на нашем Веб сајту http://www.zavetine.rs/. Придржавајте се правила овог конкурса који је - подвлачимо - некомерцијалан!
Ако сте одлучили да ваше рукописе пошаљете током јуна и јула ове године, учините то на интернет адресу lakomica@verat.net (због проблема које тренутно имамо са нашом интернет адресом zavetine@verat.net , тј. са провајдером).
Убудуће ћемо на овом Блогу редовније објављивати вести које се тичу Великог књижевног конкурса.

Београд, петак 6. јун 2008 Тим Едиције ЗАВЕТИНЕ

Prvi prolećni dvobroj IDENTITETA za 2008.

2008-05-26T13:08:00.000+02:00

Identitet 9-10 / 2008

Digitalno izdanje časopisa IDENTITET Edicije ZAVETINE iz Beograda upravo je publikovan i može se dobiti direktno od izdavača. Prvih 1000 čitalaca časopis će dobiti besplatno u ovoj godini u kojoj Zavetine obeležavaju 25 godina postojanja.
Časopis se otvara uobičajenom rubrikom Večne nervoze, u kojoj se donose tekstovi dva čuvena duhovnika: Kako đavo obmanjuje čoveka Starca Kleopa i Greh Sv. Jovana Kronštatskog.U ovom prvom prolećnom dvobroju književnog časopisa IDENTITET prevrednovanje je i dalje tema broj jedan. Rubrika REP (u okviru temata: Okrug prašine i paučine: Zašto još uvek ovde nema prevrednovanja) - donosi više od dvadesetak tekstova koji bi mogli biti put prema odgovoru na postavljeno pitanje. Kao i prethodni dvobroj, Identitet donosi izbor tekstova štampanih ili publikovanih od dvadesetih godina minulog veka do poslednjih nekoliko godina. Časopis donosi tekstove Rastka Petrovića, Bore Ćosića (Književna kritika u Srbiji je beda bedina..), Aleksandra Lukića (Parohijski duh srpske književnosti...), odlomke iz razgovora sa R. Kordićem, kritičke tekstove Boška Tomaševića, Saše Ćirića, M. A. Ivkova, Miroslava Lukića, Zorana M. Mandića, M. Vučinića (Fundamentalizam Svetislava Basare), Saše Radojčića, Stanislava Vinavera (Pomenik iz 1922; Maturska pitanja) i dr.
U rubrici REP OD REP M. Lukić piše o eliti, stavljajući u kontekst ono što je sabrano u prethodnoj rubrici. Ako se taj tekst, nekada, preliminarno objavljen na drugom mestu, činio radikalnim, on danas deluje nekako poznato i možda lekovito?
Rubrika DUR donosi tekstove konkursa koje je raspisala Edicija ZAVETINE ove godine (veliki književni konkurs za 30 rukopisa novih knjiga svih žanrova; konkurs za kratki esej, kratku priču, fotke, itd.)
U rubrici SUZ prvi put objavljuje svoje proze, pesme ili putopise Predrag Crnković, Slobodan Branković i Bojana Pavićević. Ova rubrika donosi i poduži tekst agilnog kladovskog carinika Ranka Jakovljevića Legat barona Filipa la Renotieri de Ferari.
Rubrika KRKALESKA u okviru Skrivenih vrednosti srpske kulture i književnosti donosi Pogovor SABRANIM RADOVIMA A. Lukića, koje su Zavetine objavile sredinom maja u 8 knjiga. Kao i odlomke iz Čitanke o Svetom kralju Jovanu Vladimiru N. Velimirovića. Podrubrike Podvučeno donose Lepo i novo? M. Lukića, a AB IMO PECTORE esej RAZUM ILI NAGON..... Nikole Vuškovića. Na kraju časaopis objavljuje i jednu izvrsnu fotografiju iz mladosti ovogodišnjeg dobitnika književne nagrade Amblem tajnog pisma sveta , Aleksandra Lukića, kao i izvinjenje čitaocima i saradnicima što u ovom dvobroju nije moglo biti publikovano sve ono vredno što je pristiglo na urednički sto. Korice časopisa (verzije štampanog izdanja) su u znaku Pogleda odozgo vlaških zmajara iz Češljeve Bare i fotografije starog razboja Z. Kneževića.
Štampano izdanje ovog dvobroja pojaviće se do kraja juna. Cena štampanog dvobroja je 150,00 dinara, i u tu cenu nisu uračunati poštanski i drugi troškovi. Ovaj dvobroj časopisa ne distribuira se u knjižarama, iz više razloga. Savetujemo svim našim zainteresovanim poručiocima iz unutrašnjosti Srbije, koji žele da poruče ovaj dvobroj, da to učine tako što će novac poslati poštanskom novčanom uputnicom na sledeću adresu: Ivan Lukić, 11000 Beograd, Serdar Janka Vukotića 1/13 (pri tom treba da navedete i tačnu vašu kućnu adresu). Odmah ćemo Vam poslati traženi broj. Tako je jeftinije, nego da se časopis naruči pouzećem (u tom slučaju dvobroj košta 250,00 din).

Ukoliko ima izvedsnih nejasnih stvari, pišite nam na uobičajenu i-mejl adresu zavetine@verat.net

Дистрибуција штампаних бројева ИДЕНТИТЕТА 7-8/ 2007. и...

2008-05-19T10:22:00.000+02:00

У току је дистрибуција штампаних издања часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ: Идентитет 7-8/2007 и Посебна породична заветина, 7-8/2007
Цена 1 примерка часописа је за оне који директно купују од нас - 130,00 дин.
Већина наших поручилаца изван Београда, који не преузимају лично и директно часопис од нас, већ путем откупнине, поузећем, треба да знају да поштански трошкови, као и паковање, износе 133, 00 дин. Ми ћемо радо послати свима заинтересованима штампане бројеве, с тим да плате поштанске трошкове. У том случају, цена појединачних бројева наших часописа износи 263,оо дин. Сматрамо да је то високо, али шта да се чини?

Излаз из ове ситуације био би: да сваки поручилац, Идентитета или Посебне породичне заветине, пошаље поштанском упутницом 130,00 дин. на адресу издавача, и да онда ми пошаљемо тражени часопис, као штампану ствар, о нашем трошку?

Годишња претплата је, ипак, најсигурнији начин да на време и најјефтиније добијете жељени часопис. У том случају ми бројеве часописа шаљемо претплатницима онако како излазе, као штампане ствари, и важи обећана цена - обећана на Веб сајту заветина www.zavetine.com . Надамо се да ћете уважити ове напомене.

Редакција

Iz Pogovora Sabranima radovima Aleksandra Lukića

2008-05-13T10:30:00.000+02:00

Na kraju 8. knjige Sabranih dela Aleksandra Lukića- Mitarenje čudovišta, redaktor i urednik M. Lukić objavio je pogovor, iz kojega prenosimo jedan deo...

...Međutim, postoje i drugi razlozi zbog kojih je sazrelo vreme da se sakupe radovi ovog plodnog pesnika i hrabrog urednika. I ne samo da se sakupe, nego i da se učine dostupnijim i čitalačkoj publici, kako na maternjem jeziku pesnika, tako i na drugim jezicima, evropskim i svetskim.
Treba podsećati. “Aleksandar Lukić je od onih pesnika koji slute da se u pevanju ne polazi od lepote, da “lepota dolazi posle”, ako uopšte dože. Ono od čega se mora poći to je neusaglašenost subjekta i iskustva, ljdoživljaja i emocije. U iskustvu ovog pesnika kao da na početku nije bila reč, već otrov. Kilogram otrova poskoka / vredi nego izdavanje celokupnog opusa Tolstoja, Dostojevskog i Prusta - piše Lukić u pesmi Sanjajući o farmi poskoka. I dalje, Savremenoj poeziji nedostaje otrov / Jedan poskok pljune nedeljno / koliko nekoliko najboljih pesnika čitavog života... Naravno, pesnički otrov nije samo stvar stila (literature), već stvar doživljaja (egzistencije). To Lukić dobro zna i zato sebi može da dozvoli da u izrazu bude nemaran i rasplinut, ispovedan i ličan, direktan i eksciplitan, jednom rečju, u priličnoj meri antiliteraran. Istina, ima kod njega i očaja koji se oslanaja na zdrav razum te stoga i nije očaj - ali, ima još više izvornog nezadovoljstva i izvornih osećanja zbog kojih Lukić u savremenoj srpskoj poeziji predstavlja svojevrsno osveženje” (ocena prve Lukićeve knjige U vagonu Rozanova, KOS, Beograd, 1986; N. Vasovića, klapna knjige)
Šta o Lukiću pišu, danas, oni koji su ga uveli u antologije poezije nekada? "Još od prve pesničke knjige, U vagonu Rozanova (1986) Aleksandar Lukić je postao sinonim za pesnika koji beskompromisno traga za istinom i saopštava istinu. Bilo da su nastale iz nezadovoljstva ili revolta, često neobično narativno ekstezivne, a figuralno i simbolički kompleksne Lukićeve pesme stavljaju većinu svojih aduta na tas istine.Za Lukića nikada nije bilo važno da pesma bude cela lepa, koliko da cela služi umetničkoj i ljudskoj istini. U nizu knjiga koje je napisao, izdvojio bih poemu Evropa (1995) i Brod ludaka (2001), Lukić je nastavio stazom nemirenja sa zatečenim i novostvorenim porecima vrednosti u Srbiji, Evropi, svetu. U poeziji i istoriji. Ni najnovija, izuzetno uspela knjiga Jaspis (Narodna knjiga, 2007) ne skreće s te autorske staze, ali je bogati zrelim elegičnim iskustvom u nekim od najboljih pesama s kraja zbirke. Jaspis je knjiga koja ne računa na ciklusne podele, već pažljivim komponovanjem dugih i ambicioznih pesama, iznosi zrelo životno i pesničko iskustvo, nalazeći sretan spoj između satiričnosti i grotesknosti odnosno elegičnosti. I Jaspis je ekstrovertna pesnička knjiga, pesnikova energija ni za stopu nije ustuknula. Finalna pesma "Za Josifa", recimo, ima preko 260 stihova i oslanja složene smislove na likove biblijskog Josifa, Josifa V. S. i Josifa Brodskog. (....) Ali više nego na Brodskog, čak i kad peva o njemu ili polemiše s njim, Lukićev napor nas podseća na Enscerbergera... (...) Ako je na početku karijere pevao kako je srpskoj poeziji potreban otrov i planirao da zapati farmu poskoka, danas će u pesmi "Žabac Talac" konstatovati, ne bez gorčine, da se u našoj lirici odomaćiše žabe. Ličan i provokativan a četvrt veka gajen stav nije mogao da prođe bez odgovarajućeg odjeka u srpskoj kritici, pa Aleksandar Lukić, posle Brankove nagrade za prvu knjigu, i dalje nema nijedno relevantnije priznanje, iako je svakako jedan od najosobenijih i najvažnijih savremenika srpskih pesnika. Svojim javnim i tajnim opadačima i dalje poručuje: Biti usamljen lak je zadatak za čoveka"... ("Bestseler", br. 39. od 31. avgusta 2007; str. 3 ; V. Pavković)
Ima zaista nekih stvari, gde bismo se složili sa Pavkovićevom ocenom, uz napomenu da i nekoliko drugih Lukićevih pesničkih knjiga (Legende o ramondama i ružičastom pesku mesečevog smaknuća - Beograd, Prosveta, 1999, U dolini zidova - Požarevac, Edicija Braničevo, 2003) predstavljaju lepa ostvarenja i ne sasvim neočekivane stvaralačke poteze. Postoji jedan stalan rast u pesništvu Aleksandra Lukića, od knjige U vagonu Rozanova (1986) do Jaspisa (2007), što je registrovano u relevantnijim antologijama srpskog pesništva (pre svega u poslednjih nekoliko izdanja antologije srpske poezije 20. veka Nesebičan muzej, gde je Aleksandru Lukiću dato zasluženo mesto).
“Poema Aleksandra Lukića postavlja dramu pojedinca i dramu istorije na onaj univerzalistički i alegorijski način na koji to čine svete knjige. Pri tome se pesništvo, shvaćeno u značenju velike sinteze, vidi kao put do suštastva i do pokretačke energije života. Nadmoćan odnos prema poetskim i poetičkim modama daje poemi Legende o ramondama i ružičastom pesku mesečevog smaknuća draž rizičnog i provokativnog - i upravo zbog toga uzbudljivog - stvaralačkog iskoraka” (Čedomir Mirković, poleđina korica spomenute knjige, Beograd, 1999).
O Lukiću je, kao pesniku, pisano, nedovoljno. Ako ne računamo pesnika-kritičara, Zorana M. Mandića, koji je lep izuzetak.
Kao vodeći pesnik nove generacije nelažnih pesnika, od trenutka kada je objavio prvu knjigu U vagonu Rozanova, za koju je dobio Brankovu nagradu, osamdesetih, pa do ovog trenutka, kada je objavio knjigu Jaspis, Lukić je ispoljio nadmoćnu stvaralačku incijativu, naročito posle objavljivanja knjiga Evropa, Brod ludaka, te Legendi o ramondama i ružičastom pesku mesečevog smaknuća, U dolini zidova. Zapaženo je već : I u svojim prvim knjigama i potonjim, Lukić je - najpojednostavljenije rečeno - otkrivao svetle zrake, što nagoveštavaju daleku svetlost neku. Što se više trudio i otkrivao, sve je više video zakrivenoga. Neslućene tajne smestio je u ovog čoveka i pesnika, Gospod nad bezbrojnim vojskama...U poeziji ovog pesnika postoji jedan neshvaćen preplet i pretek. Brod ludaka je izvanredna knjiga : sve ono o čemu su sanjali Lukićevi vršnjaci tzv. "postmodernisti", Lukiću se dalo. Možda i zato, što je ova poezija, i kad Pesnik to pokušava da minimalizuje, okrenuta Gospodu Prebogatom, koji se Večnošću ogrnuo kao plaštom, i Koji tim plaštom ogrće i dušu pesnika? Jer samo Bog nosi bezgraničnost u sebi, i samo On bezgraničnost unosi u dušu čoveka i pesnika. Svet je bez bogonosaca - ništa, dim i pepeo. Sav svet je suhi dim, kome samo bogonosac može dati grom i dažd, i učiniti ga istinskim oblakom. “Duh je stvorio Luikićevu poeziju, jer je Lukić ušao u književnost sa svešću, da ukoliko svet postoji, postoji jedino zbog pravednika - zbog pravoumnih i pravoputih. “ ...Lukićeva poezija je bogataška, u najplemenitijem bogoslovskom smislu reči... Duša ovog pesnika je kolevka Boga života. Lukić je nadrastao prethodnike i učitelje; njegova poezija je so zemlji i svetlost svetu, a to su reči koje se obično pripisuju bogonoscima. Književni svet ga se boji, ponekad ignoriše, pre svega parohijski duh srpske književnosti, jer Lukić ima moć, a oni su nemoćni. Književni svet mu zavidi, jer on ima bogatstvo, a oni su siromašni. Prirodno je nekako što ga književni svet mrzi, jer on ima blaženstvo stvaralačkoga razvoja, a oni su nesrećni. Ova knjiga - tj. Brod ludaka, kako smatra pesnik - se “mora i može meriti merilima veštine kojom je pisana. Pesnik ju je pisao stavši uz najsilnije uticaje sveta, želeći da bude praktična i moralna, da stupi u dodir sa savešću, da u siromašnim i uspavanim masama pobudi osećaj, da se ona i njima obraća glasom uzvišene radosti. A eventualni čitalac će se uveriti, čitajući je, da li je vetina dostigla stepen svoje zrelosti. Kad pesnik može da piše sve, o svemu, zašto da piše koješta?Postoji progres duše, i u njega se moramo pouzdati do kraja. Ono što je u srpskoj ili balkanskoj poeziji bilo lepo i primamljivo, treba i mora da se zameni i istisne samo nečim lepšim i tako dalje sve lepšim od lepšega do u večnost!" Dve poslednje Lukićeve knjige - kako je primećeno - nisu neočekivani stvaralački potezi! Te knjige su Dobro odmaralište za razmišljanje. Ali, Lukić se tu ne zaustavlja. Ne zaustavlja se na tome. Lukić pokušava da ujedini napore arheologa, šamana, esejista, antropologa i onih koji proniču neprozirnu tamu balkanske praistorije. Pesnik progovara kritički o mrtvoj shemi, o ljudima koji postoje i pristaju da ližu čizme. Pretposlednja Lukićeva knjiga je, što je teško spojivo, istovremeno i veoma aktuelna, i starinska.Prožeta je rekapitulacijama i predstavlja sintezu onoga što je bilo najvitalnije u njegovom prethodnom pesničkom traganju. Pisana je kao što se kleše duborez. Isto važi i za Jaspis.To je pre svega poezija koja stremi antropološkom otkrovenju, nelažna, uverljiva i nadmoćna, izraz bezdane umetnosti. Zato je Lukić i postao prvi dobitnik najveće književne nagrade Edicije ZAVETINE Amblema tajnog pisma sveta.
Kao pesnik, zastupljen je u važnijim antologijama srpske poezije.U antologiji Nesebičan muzej Plus ultra, kao i Antologiji FENIKS, Lukić je dobio vrlo zapaženo mesto, jedno od najznačajnijih - ono koje mu i pripada. Objasnio sam i zašto. Ali, ono što je meni kao antologičaru, kritičaru i izdavaču jasno, nije i drugim srpskim kritičarima i izdavačima. Šta se tu može?
Oficijelnu, birokratsku, kočopernu, žilavu i u suštini konzervativnu književnu kritiku treba raskrinkavati, istiskivati, razbijati u paramparčad, naročito njen pogubni - nametački duh.
O Aleksandru Lukiću pisao sam više puta - kao urednik, kritičar, antologičar, izdavač; skrećem pažnju eventualnom čitaocu na tekst Ideje bogonosaca. Tri predavanja (objavljeno u mojoj knjizi kritika i eseja Kanal FILTRA I (Beograd, 2006, Edicija ZAVETINE, str. 188-194; digitalno izdanje ove knjige publikovano je odnedavno na mreži i može se preuzeti kao besplatni digitalac na internet adresi http://sites.google.com/site/inicijativalukic/Home/dela-srpskih-i-rumnunskih-pisaca/poezijaromaniogleditumacenaantologije

* *
Lukić je, do ovog trenutka, prevođen na rumunski i engleski, francuski. Izbor njegovih stihova preveden je na rumunski (Ferma de vipere - Farma zmija, ), i na engleski (knjiga U dolini zidova, u celini:In The Valley of Walls), kao i drama Krive kike (prevedena kao A Story From Exile)... (Obe ove prevedene knjige u celini publikovane su na mreži i mogu se preuzeti na sledećoj internet adresi: http://sites.google.com/site/editionsectiocaesarea/home/dela-aleksandra-lukica-na-drugim-jezicima

* * *
“Meni nije bilo potrebno da pozajmljujem stihove iz drevnih pesama Srba, Rusa ili Kineza, da bih stvarno izrazio istinu. Imao sam strpljenja da sačekam da me probudi cvetanje krompira. A potom da spoznam da svako usamljeno drvo preko reke na bregu, na padinama kadifenim, jasnije je od stotina knjiga pesnika koje su mladići progutali u mladosti, računajući i knjige onih koje istoričari poezije svetske, evropske i nacionalne ubrajaju u važnije “, piše Aleksandar Lukić (autopoetički tekst “Amblem tajnog pisma sveta”, 14 str. ove knjige).
Ovaj stav je nedvosmislen. I on je u skladu sa pesničkim vjeruju ovog autora. Sada, kada je eventualni čitalac u prilici da pročita sabrane pesme ovog pesnika, vidljiv je kao na dlanu stvaralački razvoj ovog pisca. Kakva je to poezija?I kako je tekao stvaralački razvoj ovog pisca? Dela, tj. knjige Aleksandra Lukića govore o tome rečitije i uverljivije od tekuće i oficije. Aleksandru Lukiću su priznali i neprijatelji da je neosporan pesnički talenat. To je poezija koja je više od standardne poezije visokog proseka. U njegovim pesničkim knjigama postoje mnoga lepa mesta, upečatljivi pesnički detalji. Kada se čini da iz Lukićevih pesama izbija njegova provincijska subjektivnost i samodovoljnost - ima i takvih primedbi tzv. “podzemne” ili “ćiftinske” kritike - kada se čini da je uprkos dobrom pesničkom materijalu (sadržini) neujednačen ritam njegovih stihova; kada mu se zamera forma njegovih “dugih pesama”, tj. kada se misli da je forma njegovih pesama “slabašna - počev od zareza i drugih pravopisnih znakova, pa do delova rečenice, tojest do sintakse i stilistike”. Kada se Lukiću zamera što mu se “delovi rečenice često ne poklapaju sa stihovima” (?!!), što tobož “nema zanata” (!!) - to je, tvrdim, čisto zakeranje sumnjivih i konzervativnih autoriteta.
Bilo ih je i biće ih - raznih promašenih literata, kritika, umišljenih i iskompleksiranih skribenata, pa i razumnih ljudi, koji će se zaklinjati u to da među Lukićevim pesmama nema nijedne koja se može naznačiti kao - lepa, ako hoćete - lepa u celini pesma! Pa, šta?! Pa, kada je to Lukić hteo i pokušavao da piše lepe pesme? Međutim, kad takvi nadripesnici mogu besramno da napišu da su poetska supstanca i poetski fakat isto, i da to nedostaje u poeziji Aleksandra Lukića, tada te individuume treba pitati - a šta su to poetska supstanca i poetski fakat? Supstantia - supstancija znači prabit, srž, bit svih stvari i pojava. Zna se šta bi bila supstancija prema materijalističkom shvatanju - večno pokretna i večno promenljiva materija. Idealizam smatra supstancijom duh, ideju; tvar, jezgru, suštinu, bitnost, zbilja, sadržaj, tema, osnov. Samo onaj koji površno poznaje poeziju Aleksandra Lukića može trabunjati da u njoj nema praosnove i tzv. poetske supstance.U njoj je od početka bilo - kako su već drugi isticali - protivotrova i vere, koji su srpskoj poeziji druge polovine 20. veka bili potrebniji i dragoceniji od tzv. “lepih pesama”. Isti ili slični kritičari, pobornici tzv. podzemne ili usmene kritike, na sličan način su kritikovali i Miodraga Pavlovića. Tvrdeći da “Miodrag Pavlović piše običnu poeziju” (tojest, da Vasko Popa piše “neobičnu”, što je nekako trebalo da se podrazumeva samo po sebi!). Kada sam takvima uzvraćao da Pavlović piše odlične eseje, oni su mi odgovarali: Da, u njegovim esejima ima dosta poetske supstance, poetskih fakata. Šta je poetska supstanca, poetski fakat?
Da li su tu možda ne brkaju stvari? Postoje pojedinci koji veruju da postoji nešto što je više od poezije - tj. poetika. Poetika je, prema verovanju tih zakerala, “nadgradnja poezije”. Šta je Lukićeva poetika - o tome su malo pisali srpski kritičari i uglavnom - nepozvani. Bilo bi dobro da se priredi jedan tematski broj časopisa o celokupnom stvaralaštvu Aleksandra Lukića, gde bi se iz najrazličitijih uglova rasvetlilo delo ovog pesnika, romanopisca, izdavača. Gde bi se mogla istraživati poetika ovog pisca, ali na osnovu njegove poezije i proze, a ne poetike i estetike s početka 20. veka i vremena Bogdana Popovića!
Aleksandar Lukić je u srpsku poeziju uleteo kao đule, i već od prvih pesama bio je prepoznatljiv. Za njim su osamdesetih godina raspisane poternice zbog jedne duže pesme o poljskoj muštikli i vampiru koji je davio noću jugoslovensko društvo i pio mu krv. Zanimljivo je nešto: rečnik pojedinih današnjih kritičara pripadnika regiona tzv. podzemne kritike, vrlo je sličan, ako ne i istovetan sa rečnikom nekadašnjih komunističkih kritičara-jednoumaca. Postoji dakle mnogo toga što treba istiskivati iz književnog života, a pre svega uprošćavanje, favorizovanje i nametanje. Postoje i dobronamerni čitaoci, koji vide i osećaju da Aleksandar Lukić “diše poeziju, što bi rekao Nikita Stanesku”, koji vide da je Lukić “totalni pesnik”, koji su pročitali jednu, dve ili tri knjige Aleksandra Lukića, i koji se nadaju da će pesnik “preći na viši stepen poezije”.
Sabrani radovi, tj. 4 knjige sabranih pesama, sada nude priliku čitaocima da se upoznaju sa celinom poetskog stvaralaštva Aleksandra Lukića, da se pre svega informišu. Aleksandar Lukić je prešao - da se poslužim tim stereotipom oficijelne književne kritike - na viši stepen pisanja poezije još sredinom devdesetih minulog veka objavljujući Evropu, a posle toga i Legende o ramondama i ružičastom pesku mesečevog smaknuća. Legende... nemaju pandana u srpskoj poeziji od Njegoša do danas.
* * * *
Kada je reč o dramama i romanu, u kojima se Lukić takođe uspešno ogledao, sticajem okolnosti, taj vid njegovog stvaranja nedovoljno je poznat i nedovoljno valorizovan. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati književni osvrti na prvi Lukićev roman.*
Malo je reći da je prećutan ovaj izvrsni, nelažni roman. Kao da je postojala udružena zavera kritike, medija i izdavača. Kada sam pre nekoliko godina kao urednik Biblioteke “Najbolji drug” uvrstio ovaj roman kao prvu knjigu trećeg kola, vrlo brzo sam dobio neku vrstu šut-karte. Varate se ako mislite da sam zažalio zbog toga.
“I ćorav čovek vidi da oktobarska revolucija u Srbiji, nije upokojila totalitarni duh komunističkog dinosaurusa. Demontiranje političkog sistema u kome je dominirao kominternovski duh i kult Vođe je izostao. I nakon revolucije, na ceni su ostali odani i poslušni, kako reče pripovedač Miroljub Milanović: "Držali su se jedan drugog kao pijan plota i na izborima redovno menjali položaje". Pomoći nam nije bilo. Mitarenje čudovišta se desilo. Izgleda da nismo mogli s njim, a ni bez njega. Na čiju štetu? - Srbija posle oktobarske revolucije svela se na šinjel političke partije. Otuda je i potrajala kao vrbov klin. Sva je prilika da drugačije nije ni moglo biti kad su komunisti naprasno postali demokrate. Meni se čini da su nekadašnje komunističke komesare nasledili marginalci, komesari koje je izbacio povodanj revolucije. “_______
* Čast srpske književne kritike spasio je usamljeni glas pisca i profesora Miroljuba Milanovića, koji piše: “Svoju apokaliptičku viziju smaka sveta Aleksandar Lukić je u romanu “Maestro per Pjetro” izgradio na srazmeri moralne izopačenosti protagonista imaginarne zemlje Drame kojoj odgovara aveličina kazne opisanog događaja. Dok plemeniti anđeo gospodari nebom i nemilosrdno kažnjava, protagonisti romana se iscrpljuju u moralnom posrnuću tek zahvaćeni plam,enom očišćenja. Na fonu velikog događaja odvija se lična drama Maestra Per Pjetra: svodeći račune prošlosti, tražeći smisao svog postojanja, njegov lik se uzdiže do poetskog simbola, jedinstven u srpskoj književnosti” (poleđina korica knjige).

* * * * *
Najmanje prostora u Sabranim radovima Aleksandra Lukića, na prvi pogled, zauzimaju eseji, osvrti, kritike, ogledi. A to je oblast u kojoj bi ovaj pisac imao šta da kaže, sudeći na osnovu onoga što je štampano u poslednjoj knjizi njegovih sabranih dela, u Mitarenju čudovišta.
“Iza kovčega Dostojevskog hteli su studenti da nose njegove okove.Umro je u radničkoj četvrti, na četvrtom spratu, kuće - sa mnogo stanova za izdavanje.Ove reči zapisuje u svom dnevniku Franc Kafka 15. marta 1914. godine”, kaže A. Lukić u trenutku kada mu uručuju književnu nagradau “Srboljub Mitić”. I dodaje da su “Stiliti”, ”izvanredna knjiga srpske poezije XX veka. Njegovi rukopisi posmrtno objavljeni pokazuju da je on pisac najboljih spevova posle Njegoša. Pesnik koji je svoje delo zaokružio svedočenjem o tragizmu ljudskog postojanja. U traganju za Bogom pesnik ga je zaokružio nalazeći smisao u Bogu.
Ta religiozna poezija, ili ako više volite - poezija, stremi nebeskom, Bogu. Ono što je najbolje, po mom osećanju, u opusu pesnika Srboljuba Mitića, u vremenu budućem će rasti i razrastati se. Kao što su pesnika Srboljuba Mitića, poezija a i čitanje pesnika, održavali do poslednjeg časa.
Srboljub Mitić je, verujem, slutio, kao i Kafka, da je pisanje slatka i divna nagrada, ali za šta?
Kafka je mislio jedne noći da je pisanje nagrada za službu đavolu...Možda ima i drukčijeg pisanja, ja poznajem samo ovo; noću, kad ne mogu da spavam od straha...
Pisanje je moja prava i prva nagrada.”**
Misao o večnosti i životu iza groba prati Aleksandra Lukića i u svakodnevnom životu i radu, ali i u njegovom U opštim i posebnim prilikama. To nije slučajno i to je verovatno zato što je ta misao - kako bi po naški rekao Andrić - “stvorila sve što se naziva ljudskim delom na ovom svetu. Ona je u isto vreme i začetnik svakog uljuđenog životai glavni uzrok njegove bede i nesavršenosti. Jer, zagledani u večnost, kao u beskrajni, nedostišni uzorak, mi tkamo ovaj naš kratki zamršeni život. Samo tako je sve ovo mogućno i objašnjivo: i mi i život i naša volja i snaga da živimo”. Andrić je čitao N. Berđajeva, očigledno. Možda ga je čitao na nekim drugim jezicima?
Fenomena večnosti i života iza groba A. Lukić se dotiče i povodom štampanja moga romana “Liturgija”: “U “Liturgiji” Večnost je ponovo nađena (Šeling - vredi ga se prisetiti, veli - Prava večnost jeste savladano vreme.) Mnoge stranice u ovoj knjizi kao da su “oslobo-
_______
** Iz Besede izgovorene prilikom primanja književne nagrade “Srboljub Mitić” u M. Crniću (2002)
đene od prostora i vremena. Želeti oslobođenje od tragičnosti istorije i sudbine svoga zavičaja i naroda, znači želeti osloboženje od smrti. Ova knjiga je “razorala” - ne samo: potpuni zaborav. tako potrpun i tako tihkao tišina na grobljima, i onu stalnu smrt koja mnoge odnosi bez povratka a da to i neprimećuju...”
Na drugom jednom mestu u Umetnosti budućnosti , Aleksandar Luki piše:
“Koliko je tajni u pesniku (onom koji je to oduvek čini se bio) o pesniku? I koliko tajni oko wega o njemu?Zanoći li pesnik u novoj tajni, on se probudi u još novijoj, a predani u najnovijoj. Da li je Bog zato dao dušu pesniku da bi ga sakrio?A osećanje, misao, saznanje, reč, nije li mu zato dao, da bi priznao sebi kako ne poznaje sebe? Duša je udarena na muke u XX veku, kako reče Blok, taj nevidljivi i čudotvorni levak u koji se slivaju pogledi i pretvaraju u misli, zvuci u osećanja, raznovrsni utisci u raznovrsne doživljaje, ideje, , strasti ili sablasti, priviđenja. Duša je neopisivo čudovište: ona upija u sebe, prerašuje, pretvara u svoje, sve što je se kosne, oživljuje nekim čudnim životom, obesmrćuje nekom čudnom besmrtnošću. Za pesnika je i kap rose - more, okean, ali i more, okean - kap rose. Istinski pesnik i u najmanjem sagledava najveće, i u najvećem - najmanje”.Kada tako piše o drugom pesniku, koga dobro poznaje, Aleksandar Lukić piše i o sebi na indirektan način. Nadajmo se da će se stvaralačko samopouzdanje ovoga pisca, kada je reč o ogledima, esejima i tumačenjima s vremenom povećati. Jer, određene berđajevljevske estetičke i po-etičke ideje koje su se, ako smemo tako reći, “primile” kako u poeziji tako i u ogledima ovog pesnika, mogle su se i “primiti” zato što je “teren” bio pogodan, a duh prijemčiv. Teren i duh može eventualni čitalac pročitati kao: stvaralački razvoj Aleksandar Lukića.
I na kraju, da podsetim - upoređivao sam najbolje pesničke knjige neposrednih prethodnika (ne učitelja!! - Ivana V. Lalića, Miodraga Pavlovića, Adama Puslojića) sa nekim pesničkim ostvarenjima Aleksandra Lukića, prvo u knj. “Religija poezije”, a zatim u “Umetnosti mahovine” - neću to ponavljati ovde... Stvaralački razvoj spomenutih prethodnika nije tekao povoljno. Ne želeći ovom prilikom da ulazimo dublje u te razloge, podsetićemo da u opusu Aleksandra Lukića - najlepše je i najdublje i najbeznadnije kada provali narodna mudrost, kao u drevnim izrekama i stihovima. Takvih mesta ima dosta u njegovoj poeziji. Pišući “Evropu”, “Legende o ramondama i ružičastom pesku mesečevog smaknuća”, “Brod ludaka”, “U Dolini zidova” i “Maestra per Pjetra”, Lukić se zaputio onim putem, pred kojim su njegovi direktni prethodnici u srpskoj poeziji, zastali, putem treće religiozne epohe stvaralaštva...

Uoči Vaskrsenija 2008. (M. L)

Sabrana dela Aleksandra Lukića

2008-05-13T10:15:00.000+02:00

Povodom 25 godina postojanja, Edicija ZAVETINE je pokrenula novu Biblioteku dobitnika književne nagrade Amblem tajnog pisma sveta. Upravo je objavljeno prvo kolo ove biblioteke - 8 knjiga Sabranih radova vodećeg srpskog pesnika Aleksandra Lukića (1957) ovogodišnjeg dobitnika književne nagrade Amblem tajnog pisma sveta, za knjigu Jaspi, u izdanju beogradske Narodne knjige.

Prvu knjigu Sabranih radova Aleksandra Lukića - Farma poskoka - čine sabrane pesme iz perioda 1986 - 1991.U ovoj knjizi su preštampane pesme iz sledećih Lukićevih knjiga: U vagonu Rozanova (Beograd, KOS, 1986 - Brankova nagrada); Osnivač podzemne prestonice (Beograd, Zavetine, 1991); Strašni sud (detalji) (Nikšić, KZ “Vladimir Mijušković”, 1991 - nagrada Zaloga); i Vampirovići (Beograd, Almanah za živu tradiciju, književnost i alhemiju, 1, 1998). Spomenute knjige su odavno iscrpene. Preštampane onako kako su i objavene, pri tom su otklonjene uočene štamparske i druge greške.

Drugu knjigu Sabranih radova Aleksandra Lukića - Neevropa. Brod ludaka čine knjige Evropa (Beograd, Vreme knjige, 1995); i Brod ludaka (Beograd, Narodna knjiga/ Alfa, 2001- književna nagrada “Srboljub Mitić”, 2002). Preštampane onako kako su i objavljene.

Treću knjigu Sabranih radova Aleksandra Lukića - LEGENDE O RAMONDAMA I RUŽIČASTOM PESKU MESEČEVOG SMAKNUĆA - čine knjige Legende o ramondama i ružičastom pesku mesečevog smaknuća (Beograd, Prosveta, 1999); i U dolini zidova (Požarevac, Edicija Braničevo, 2003). Ove knjige su preštampane ovde onako kako su i objavljene.

Četvrtu knjigu Sabranih radova Aleksandra Lukića - Jaspis.Nemušti jezik.Libela - čine Jaspis (Beograd, Narodna knjiga/Alfa, 2007 - književna nagrada Edicije ZAVETINE Amblem tajnog pisma sveta); Nemušti jezik (delimično objavljena u č. Treća Srbija br. 16 - 20/ 2005; “PIR” - str. 58-76); Libela nad svetovima (objavljena u celini u b-gdskom časopisu Identitet, br. 7-8 / 2007). U ovoj knjizi su, dakle, sabrane pesme koje je Lukić napisao tokom poslednjih nekoliko godina. Jaspis i Libela nad svetovima ovde se preštampavaju onako kako su prvobitno objavljene, dok se Nemušti jezik , objavljuje iz rukopisa, u celini, prvi put .

Petu knjigu Sabranih radova Aleksandra Lukića - Maestro per Pjetro - čini roman (Beograd, Zavetine, 2001; Biblioteka Antologija Plus ultra,1 - književna nagrada Drvo života - 2002) Ovde se roman preštampava neznatno skraćen...

Šestu knjigu Sabranih radova Aleksandra Lukića - Vesela mumija. Krive kike - čine dve istoimene drame: Vesela mumija (Podgorica, č. Ovdje, br. 349-350-351 januar-februar-mart 1998, str.110 - 124); i Krive kike (preliminarno objavljena pod drugim naslovom Šaptač, kao 6. knjiga neostvarenog izdavačkog pokušaja štampanja Lukićevih dela 2002. godine). Ova drama je prevedena na engleski i može se čitati na Veb sajtu Zavetina (i preuzeti kao besplatni digitalac!) Prva drama se ovde objavljuje prema verziji štampanoj u č. Ovdje; druga iz rukopisa...

Sedmu knjigu Sabranih radova Aleksandra Lukića - O UMETNOSTI BUDUĆNOSTI. Ogled o bogočovečanskom realizmu i M. Lukiću - čini knjiga eseja o stvaralaštvu M. Lukića. Lukić je koautor knjige Na vetru, na čistini, na visini (2000). A. Lukić je objavio Jevanđelje Miroslavljevo (2001; to je u stvari deo tekstova iz knj. Na vetru, na čistini,na visini, neznatno prerađen i nešto dopunjen). I ovu je knjigu eseja Lukić preradio - digitalna verzija pod naslovom Legenda (Beograd, 2006 - Biblioteka Identitet, knj. 6), publikovana je na Veb sajtu http://www.zavetine.com/ . Konačna verzija ove knjige, neznatno izmenjena, objavljuje se kao sedma knj. Sabranih radova Aleksandra Lukića.

Osmu knjigu Sabranih radova Aleksandra Lukića - Mitarenje čudovišta - najmanju po obimu, čine intervjui, ogledi, eseji, kratki članci, stavovi (radovi objavljeni u našoj tiražnoj štampi ili u književnim časopisima), u prvom delu i prepev vlaških basmi iz mlavskog kraja (u drugom delu), svojevremeno objavljenih u prvom broju Almanaha za živu tradiciju, književnost i alhemiju, 1, 1998 (Beograd). Ovaj deo knjige - prepevi - priređen je na osnovu te zborničke objavljene verzije (u ovom izdanju su ispravljene samo št. greške, a pojedini delovi uredničkih napomena su prebačeni u fusnote, čime se dobilo na preglednosti. Ponavljam: skoro svi tekstovi, u ovoj knjizi, već su preliminarno bilo objavljeni; ovde su preštampani onako kako su objavljeni. Poneki od tih tekstova, objavljeni pre više od sedam godina, aktuelni su i danas, a biće bogme i sutra. Prepev vlaških basmi, objavljen je u malom broju primeraka Almanaha za živu tradiciju..., koji je iscrpljen još pre desetak godina.Eto razloga zbog čega ova knjiga:ali i sve ostale u Sabranim radovima: širem krugu čitaoca u Srbiji treba učiniti dostupnim opus jednog od njegovih i najhrabrijih i najboljih pesnika.

Нови Веб Едиције ЗАВЕТИНЕ

2008-05-13T09:59:00.000+02:00

Ових дана се појавио нови Веб Едиције ЗАВЕТИНЕ на интернет адреси www.zavetine.rs

Као што је недавно и обећано, публиковањем овог Веба отпочело је обележавање 25. рођендана ЗАВЕТИНА...

Са овог Веба ћете моћи да преузмете - на десетине БЕСПЛАТНИХ ДИГИТАЛАЦА, драги наши посетиоци, пријатељи, сарадници.
Вероватно ће овде бити и подстицаја за ваш стваралачки замах, инат и занат?...
Вреди се занимати, зар не, откривањем скривених вредности српске књижевности и културе; делима прећуткиваних писаца?... На оба Веб сајта Едиције ЗАВЕТИНЕ публиковано је - преко шесдесетак б е с п л а т н и х дигиталаца! Знате ли, можда неки други Веб где има толико тога?

ЗАВЕТИНЕ су постале на Мрежи знак препознавања, повезивања, удруживања, помагања.
До сада су ЗАВЕТИНЕ објавиле сабрана дела неколико српских, румунских и руских писаца. Понека од тих дела доступна су на овом сајту. ЗАВЕТИНЕ су, поводом свога 25 рођендана, омогућиле свим посетиоцима овог Веба да могу бесплатно преузети на десетине дигитализованих књига и часописа ЗАВЕТИНА. Међу дигитализованим делима налазе се књиге Његоша, Владимира Одојевсаког, Максимилијана Волошина, Винокурова, Калина Власијеа, Габријела Станескуа, Александра Лукића, Ивана Шишмана, Владимира Јагличића, Коли Ивањске, Миодрага Мркића, Саватија Иг. Митровића, Михаила Лукића, Лауре Барне, Мирослава Лукића и многих других...
Без ичије новчане помоћи, ЗАВЕТИНЕ већ четврт века опстају као непрофитни издавач, коме понекад помогну само поједини писци, добротвори - не институције.
Својим књижевним наградама, ЗВЕТИНЕ су увеле у српску културу и књижевност један неопходни коректив.

Нови број ИДЕНТИТЕТА 7-8 / 2007

2008-03-26T10:43:00.000+01:00

Ових дана публикован је нови двоброј београдског књижевног часописа ИДЕНТИТЕТ , 7-8/2007 (дигитална верзија часописа, која се разликује од штампане на папиру само по корицама), последњи за минулу годину, у непромењеном и препознатљивом свитак-формату часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ, на 100 страна. У устаљеним рубрикама часопис доноси, на првом месту, занимљиву грађу, сведочанства, подсећања и размишљања на тему : зашто још увек нема овде, тј. у српској књижевности и култури, правих вредновања и превредновања? Часопис објављује одабране текстове Иве Андрића, Бранка Ћопића, Мирољуба Тодоровића, Предрага Пузића, Записник ванредне скупштине СКЗ, одржане 22. априла 1945, текстове Саше Ћирића, Томислава Марковића, Ивана Чоловића и Владиславе Гордић-Петковић - пробране како из наших листова и часописа, књига, тако и са електронских медија, а писане у распону од 1945. године до данашњих дана.
У једној од новопокренутих рубрика (Подвучено) нови број часописа доноси и права мала "открића" из српских књижевних часописа, поезију Јована Ћирилова (Из Узалудних путовања, својевремено, седамдесетих објављених у ЛМС), као и басну "Лав и миш", која је истовремено и наградни задатак, који ће читаоцима који препознају аутора басне донети вредну награду.
ИДЕНТИТЕТ доноси и неколико песама Е.Е. Камингса у преводу Р.Г. Тилија, са препоруком З. Паунковића.
Рубрика Кркалеска доноси прилоге Ђорђа Кониковића (Косово је Србија). Говор командира прве чете пешадијског пука капетана Луке Ђурашковића, као и један провокативан текст о последицама сујеверја. Као и сторију о познатој песми Тамо далеко и Ђорђу Маринковићу, правника и цариника Ранка Јаковљевића. Ту су још и стихови русинског песника Владимира Кирде Болхорвеса, као и есеј Николе Вушковића.
У СУЗУ, или рубрици скривених вредности српске културе и књижевности, објављује се рукопис Либела над световима Александра Лукића, и две прозе Лауре Барне.
Рубрика ДУР доноси прозу Мата Горског, писца који живи у Канади, као и Архив у оснивању, у коме се доносе вести о Дружини СУЗ, и извештај о једном неоствареном издавачком покушају (Карневал крај шумске реке - Дим. Лук.), писма читалаца Идентитета, и вест о новоснованом друштву Џ. Џојс у Београду. На крају, уредници, осврћући се уз овај двоброј, бацају погледе и уназад и унапред, уверени да даље излажење часописа зависи и од читалаца и сарадника.
Првих 250 читалаца ове вести добиће бесплатно овај дигитални двоброј ИДЕНТИТЕТА, ако се јаве одмах уредништву часописа и пошаљу само своју тачну интернет адресу.
Уредници:Мирослав и Димитрије Лукић. Адреса: 11000 Београд, Сердар Јанка Вукотића 1/13. E-mail zavetine@verat.net. http://www.zavetine.com/

CD: Знак препознавања

2008-03-24T11:37:00.000+01:00

Ових дана, појавио се, у издању Едиције ЗАВЕТИНЕ и Мобаровог института, из Београда, нови ЦД :Знак препознавања на коме су публиковани рукописи 5 аутора, који су победили на књижевном конкурсу расписаном поводом 25 година постојања Заветина.

Дигитално издање књига Миодрага Мркића, Коли Ивањске Шоле, Владимира Јагличића, Милана Миливојевића и Лауре Барне, публиковано је на основу тзв. штампарске припреме за штампано издање у ПДФ. Ликовну и графичку опрему за ово издање урадила је Група Пудиши, прелом Мирча Пек, а уредник овог издања је Мирослав Лукић. Осим награђених рукописа, на овом ЦД је објављена и напомена издавача, из које сазнајемо да Едиција ЗАВЕТИНЕ, и ове године, расписује стални конкурс за нове књиге (роман, збирка приповедака, приче, поезија, есеј, оглед, монографија, студија, полемике, дневници, мемоари, преводи изабраних песника Европе и света и преводи српских песника на светске језике), које би биле објављене, као дигитална издања Едиције ЗАВЕТИНЕ. Једно једино ограничење конкурса је - да рукопис не могу бити дужи од 10 шт. табака. Треба на конкурс послати електронску верзију рукописа, као и одштампану на папиру. Рок до кога се могу слати рукописи је 30. јун 2008. године.

Свих пет награђених књига публиковано је у јединственом, препознатљивом, џепном свитак формату...

Ово прво издање публиковано је као некомерцијално, поводом 25 година постојања Заветина. Прва три посетиоца овог Блога добиће по 1 ЦД, али под условом да уочи барем једну штампарску грешку на самом ЦД. Потребно је да нам пошаљу своју тачну адресу, а у писму опис грешке.

Како се може доћи до овог ЦД-а? О томе се може више сазнати на Веб сајту Заветина: www.zavetine.com

Мала помоћ или објашњење

2008-03-11T10:09:00.000+01:00

Добили смо на стотине мејлова, у којима потенцијални учесници наше нове наградне игре питају следеће: Зашто нисте објавили фотографију човека којега треба препознати? Да ли треба навести баш тачан назив листа у коме је објављена та фотографија? Дан, месец или само годину када је та фотографија објављена? И на ком је месту објављена у листу?Када ћете почети дистрибуцију споменутог дигитализованог троброја Треће Србије?Шта ако буде проблема око слања тог дигитализованог троброја ТС?... итд.

Да одговоримо одмах на ваше недоумице.

Као прво, доносимо део 75. стр. дигитализованог часописа Треће Србије 1-3/2002. , где је објављена фотографија мушкарца кога треба препознати, као и текст који је прати.

У случају да нико од оних који учествују у наградној игри не препозна лик на слици, и не одговори на сва остала постављена питања, доделићемо барем 2 утешне награде оним учесницима који погоде макар годину у којој је објављена фотографија и назив листа.

Утешне награде се састоје од по једне књиге у издању Едиције ЗАВЕТИНЕ.

Наградна игра:препознавање

2008-03-10T15:02:00.001+01:00

На крају првог троброја дигитализованог књижевног часописа Трећа Србија објављена је једна фотографија из новина. Потребно је препознати мушкарца у првом плану те слике. И одговорити на неколико питања. Ко је тај човек? Шта ради? Када и у ком листу је објављена та фотографија? Награду чини: две књиге Едиције ЗАВЕТИНЕ, један ЦД (дигитално издање Сабраних дела Миодрага Мркића) и 1 ДВД (документарни филм Друга Србија).Овај дигитализовани троброј шаљемо учесницима наградне игре као поклон на њихову емајл адресу.Тачан одговор послати на адресу Едиција ЗАВЕТИНЕ (Лукић), 11000 Београд, Сердар Јанка Вукотића 1/13, или на интернет адресу Заветина zavetine@verat.net најкасније до 30 маја 2008.На слици: насл. страница првог троброја часописа Трећа Србија 1-3/2002

Дигитализација старијих бројева часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ

2008-03-10T12:34:00.000+01:00

Све чешће нам се јављају читаоци наших часописа са разних страна света почев од покретања Веб презентације ЗАВЕТИНА, као и овог Блога, са искреним жељама да наставимо даљи мукотрпни рад око издавања књижевних часописа без ичије помоћи, али и са молбама да добију старије бројеве часописа Трећа Србија, Дрво живота, Уметност махагонија, или зборника АЛАМНАХ за живу традицију, књижевност и алхемију, као и Велике магазе. Наравно, ми бисмо волели да можемо поклонити свакоме од оних који су нам се јавили све што су тражили. Међутим, ти старији бројеви часописа које наши нови пријатељи траже, одштампани су на папиру пре 6, или више година, одавно су исцрпени, јер су штампани у академским, скоро симболичним тиражима. Дигиталне верзије свих часописа и зборника које су Заветине објавиле током свога постојања нису сачуване. Понешто је сачувано у ПДФ-у, и део те продукције доступан је на следећој интернет адреси http://www.zavetine.com/new_page_1.htm. Тамо се могу преузети поједини дигитализовани часописи и књиге Едиције ЗАВЕТИНЕ - бесплатно.

Ми смо решили да дигитализујемо поједине старе тражене бројеве часописа, на основу верзија штампаних на папиру.

Идеја о дигитализацији појединих бројева наших часописа почиње да буде реалност уочи пролећа ове 2008. године. Дигитализована су два троброја Треће Србије из 2002. године - 1 -3, и 4-7/2002. Оба су урађена на основу штампаних верзија на папиру, али је први троброј пребачен у нови, свитак формат, у коме су, нажалост, морале бити изостављене фотографије уз блок Књижевни догађај. Што и није велика штета. Овим поручујемо нашим пријатељима из Аустралије, Русије, Америке, Канаде и Европе, па и онима из суседних република, да ове дигитализоване и тражене бројеве, могу добити ако се јаве на следећу емаил адресу Idimitrije8@gmail.com . Потребно је да нам напишу на коју електронску адресу желе да им пошаљемо тражене броје. Не би било згоре да нам оставе и своју кућну адресу, у случају да се дигитализована издања појединих часописа, због "тежине" или других разлога не могу послати уобичајеном електронском поштом...

Откуда то? Да поједини људи, нама далеки и непознати, траже поједине старе бројеве књижевних часописа Едиције ЗАВЕТИНЕ? Да ли их је на то подстакао стил и изглед Идентитета и Посебне породичне заветине? Или за то постоје неки други, непознати, недокучиви разлози? Можда актуелност- јер наши часописи су актуелни и другачији од остале часописне продукције у Србији?Шта ви мислите, у чему је ствар?...

Пет награђених рукописа ускоро дигиталне књиге

2008-03-04T11:48:00.000+01:00

Заветине су почетком 2007. године расписале књижевни конкурс за 12 нових рукописа, који би били објављени као дигитална издања Заветина, поводом 25. годишњице постојања Заветина.На конкурс је стигло око 40-ак рукописа романа, збирки песама, есеја, превода итд. Заветине су одабрале следеће рукописе за објављивање 2008. године. Миодраг Мркић: Врапчија купусара (есеј о сусрету писца и ђавола).(Београд, 1932) Коли Ивањска Шоле: Царичин амфитеатар (прозе)(Београд, 1953) Владимир Јагличић: ПАЦОВ (прозе)(Крагујевац, 1961) Милан Миливојевић: Служба вилама нагоркињама (прозе)(Салаш Ноћајски, 1967) Лаура Барна: Дијалог o камену (археолошке приче)(Београд, 1964)

Недавно су, одломци, из сваке од ових пет награђених књига, публиковани на Вебу Заветина www.zavetine.com и могу се преузети са странице Дарови и уздарја.

ЦД са овим награђеним рукописима биће публикован ускоро.

Амблем тајног писма света

2008-03-04T11:40:00.000+01:00

Едиција ЗАВЕТИНЕ установљује књижевноуметничку награду АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА, која се додељује једном годишње савременим уметницима и њиховим делима, која припадају високој српској уметности и култури. Ова награда има своје симболично знамење : кругове. Око је први круг, а Хоризонт, коме оно даје облик, други. Тако се понавља свуда у природи, та првобитна фигура, без престанка. Она је највиши амблем тајног писма света...Свети Августин је представљао Божију природу као круг, чије је средиште свуда, а периферија нигде. То су речи једног великог мислиоца, Емерсона. Људи се читавог читавог живота баве тиме, да одгонетну загонетку многоструког значења тога пра - лика. Међутим, ова награда се не додељује само за тај установљени, циркуларни смисао карактера стваралачког рада.Награда се додељује оном уметнику коме се дало да свој рад надвиси. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамо истину : да се око сваког круга може повући други; да , у природи нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина, како каже Емерсон. Та дубина је - дубина бездане уметности; таквој се уметности додељује ова награда. Без обзира да ли је реч о поеми, књизи песама, роману, есејима, или опусу једног уметника. Другим речима, симбол ове награде може бити и прстен или карика, карике које повезују Стару и Нову Европу, Србију и свет, васиону и срце човечије, душу и тело.

Први добитник ове високе књижевне награде је Александар Лукић (1957) за књигу ЈАСПИС, у издању Народне књиге из Београда.

Добитници књ. награде ДРВО ЖИВОТА за 2007.

2008-03-04T11:23:00.000+01:00

Према «Лекисикону књижевних награда 1839 - 2002» Ратко Стојковић, иначе енигматичар, открио је да у Србији постоји више од 350 књижевних награда и друштвених признања (државних, републичких, регионалних, локалних, струковних). Стојковић је почео да бележи награде и добитнике почевши од 1839. године и у његовом лексикону дата су 2137 имена добитника награда и 3042 назива награђених дела...Намера је Стојковићева била да систематизује податке о признањима додељеним писцима, од стране дародаваца са седиштем у Србији, Црној Гори и Републици Српској. У Стијовићевом лексикону пише, између осталог, да су књижевну награду Дрво живота основали Едиција ЗАВЕТИНЕ, тј. породица Лукић. Награда се додељује од 2001. године и до данас су је добили: Србољуб Митић (постхумно), С. Иг. Митровић, Б. Церовић, Александар Лукић; Брана Димитријевић, Мирољуб Милановић;Миливој Ненин; Владимир Јагличић, Јован Пејчић, Мирослав Тодоровић...Награда се додељује после доделе свих књижевних награда у Србији тако да представља симболичну, корективну награду ауторима и књигама, које су надживеле не само сезону у којој су објављене, већ и многе друге награђене и ненаграђене књиге. Ова награда се додељује писцима који афирмишу, актуелизују или проблематизују феномен изгубљене древне науке, спектар живе традиције, књижевности и алхемије, без обзира на жанр (поезија, проза, роман, есеј, студија итд.). До дана данашњега ова је награда додељивана за поезију, есеје, студије, монографије, роман, записе, збирке прича.Књижевну награду чини повеља Едиције ЗАВЕТИНЕ, садница дрвета, тестија препеченице, кафа са оснивачем и, евентуално, објављивање новог рукописа. Крајем фебруара донета је одлука о додели ове књижевне награде. За 2007. годину Дрво живота припало је Драгомиру Матићу (1938. Колибе у Табанцима, општина Зворник) - романописцу, есејисти и песнику, који тренутно живи у околини Бање Ковиљаче за изузетан роман Јованка Токина - Едиција Браничево, Пожаревац, 2007, 225 стр. И Стојану Богдановићу, (1944, Велики Боњинц), песнику и математичару, универзитетском професору, за књигу Човек песма - Универзитет у Нишу:Учитељски факултет у Врању, Центар за научноистраживачки рад, Врање, 2007, 68 стр. 25 цм.Оцене награђених књига објављене су у најновијем, зимском броју Посебне породичне заветине 7-8/2007, у рубрици Огледало Посебне породичне заветине, па се тамо могу прочитати. Најновији број може се бесплатно преузети са Веба Заветина, тј са странице http://www.zavetine.com/new_page_1.htm

У суштини, ове јубиларне 25. године постојања Едиције ЗАВЕТИНЕ, књижевна награда Дрво живота припала је сасвим заслужено ауторима оне тзв. Друге или Треће Србије, потиснуте, невидљиве, скрајнуте, недовољно вредноване. Надамо се, да ће ова награда подстаћи не само српске издаваче, него и српске часописе, критичаре, антологичаре, јавност да се мало више загледају у продукцију те неправедно непознате друге Србије.Одлука о додели награде биће донета у договору са ауторима и биће објављена накнадно на овом Блогу.

За Заветине, Иван Шишман

Посебна породична заветина 7-8 / 2007.

2008-02-29T12:15:00.001+01:00

Ових дана, са малим закашњењем, појавио се последњи двоброј часописа Едиције Заветине, Посебна породична заветина 7-8/20007., који доноси обиље прилога.

Овај зимски број доноси у рубрици Ливење коситре Један ђердапски доживљај Михаила Петровића Аласа ( о једном од илегалних прелазака краља Петра Првог у Србију и успешном бекству преко Хомоља и Дунава од обреновићевских потера), а у новој рубрици Архив у оснивању подужи текст о универзитетској задужбини краљице Наталије Наталијино. У рубрици Превредновање доносе се одломци из Биљежака једног писца Сима Матавуља, као и сведочанство Вида Латковића о неким непознатим детаљима из живота Матавуља. У рубрици Едиција ЦАРСКИ РЕЗ (Edition Sectio Caesarea), објављује се низ љубавних песама Пабла Неруде у избору и препеву Ане Стјеље (поред препева, дати су и оригинални текстови песама на шпанском). Часопис објављује и прозу Милана Миливојевића Перун и три смрти. У рубрици Прећуткиваних писаца и скривених вредности српске културе и књижевности, часопис доноси први наставак веће прозне целине Мата Горског Waterloo Manifest. Рубрика Подвучено доноси наставак из претходног броја, текста М. Лукића. У рубрици Све даље објављују се приче Коли Ивањске Шоле, једне од победница на књижевном конкурсу Заветина за 12 рукописа. Рубрика Огледало Посебне породичне заветине доноси оцене најновијих књига српских писац Д. Матића, С. Богдановића и М. Мркића. У рубрици НОВОСТИ (из Заветина), објављене су најактуелније вести овог неофицијелног издавача. Наиме, да је публикована нова верзија Веба Заветина на интернет локацији www.zavetine.com. Као и читав низ других прилога. Часопис доноси и нецензурисана писма својих читалаца. Као и краћу прозу Покајање Владимира Јагличића.

Адреса часописа: Посебна породична заветина, 11000 Београд, Сердар Јанка Вукотића 1/13

Уредници: Мирослав и Димитрије Лукић

Дигитална верзија часописа управо је публикована на Веб сајту Заветина и може се бесплатно преузети у целини са странице http://www.zavetine.com/new_page_1.htm

Верзија штампана на папиру биће објављена пре почетка пролећа ове године и може се поручити искључиво од Заветина по симболичној цени.

Идентитет београдских ЗАВЕТИНА

2008-02-06T11:56:00.001+01:00

Крајем 1982. године Мирослав Лукић (1950), београдски професор и писац покренуо је «Алтернативна издања».
2. Током лета 1983. године, у Београду, појавиле су се прве одштампане ствари са заштитним знаком ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА : Алтернативна издања, Београд: Дневник за Сенковића, Плакат издања.
Почетком деведесетих фамилија Лукић оснива приватно издавачко предузеће ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА, са седиштем у Београду, које кратко траје и гаси се крајем деведесетих због ригорозних закона...
Године 1999. М. Лукић покушава да оснује Комплекс СПАСОВО (Архив у оснивању, Музеј немогућег ратара, Кулу песника, Академију алхемије).
2000. године М. Лукић покреће тзв. Пишчева издања, Књижевноуметничку радионицу рукотворених издања «Валтазар Превалез», а крајем 2001. ЗАВЕТИНЕ - институт Мобаров. Објављена је прва верзија Веба ЗАВЕТИНЕ Плус ултра. – Лукић покреће неколико приватних књижевних часописа: ЗАВЕТИНЕ Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија, Трећа Србија и зборника ВЕЛИКА МАГАЗА.
Више о ЗАВЕТИНАМА www.zavetine.com .

ЗАВЕТИНЕ су источник живе традиције, књижевности, стваралачке критике и уметничког неофицијализма.
ЗАВЕТИНЕ су, после толико времена, покренуле рубрику стварне стваралачке критике.
Шта је права супстанца критике, код нас је добро знао, још пре Другог светског рата Бранко Лазаревић.
Да бисте прошли кроз Капију стварне стваралачке критике, осврните се за собом, баците дуг поглед уназад, дуг поглед унапред.
Врата су широм отворена за оне позване који не припадају регионима и бастионима официјелне књижевне критике и литературе. Заветине су пружиле трибину нелажним критичарима. . .
Табор послератних српских књижевних критичара, наравно, није - цигански табор. Тај табор је одбјавио рат вредностима, друкчијем, метафизици, као и претеча им, Иполит Тен...
Тако су ретки критичари синтетичари у том табору, личности сјајне унутрашње организације, у којој су сливени у једно : интуиција, здрав разум, велико знање, еластичност, сигурност суда, ширина схватања, брзина и сигуран улазак у најсложеније и напротивуречније појаве и ствари, систематичност без једностраности...

ЗАВЕТИНЕ су, после толико времена, покренуле неопходност стварне стваралачке критике...

Овде ћемо радо публиковати критичке и аргументоване радове, мишљења и ставове, који покушавају да превреднују много тога у српској књижевности и култури. Доносићемо и вести из ЗАВЕТИНА, јер ове године ЗАВЕТИНЕ пуне 25 година...