Раде Ћурчин: БЕЗ СВЕЖЕ КРВИ И ВАЗДУХА

БЕЗДАН

Гурнули су ме.
Стрмоглављен, падао сам сатима,
Данима, месецима,
Годинама, вековима.
Сво време сам зјапио у дно, које ми је узмицало
И ширило се, ко џиновска вагина, гутајући ме
И усисавајући, одвећ алаво –
Просто незајажљиво.
Сурвали су ме сурово
У најдубљу јаму:
У опако, језиво баздеће,
Труло и смрдљиво гротло
Са свирепим, кисело-промуклим осмехом
И крваво-цакленим –
Пакленим очњацима попут кљова,
У бездан из ког излаза нема.
Још увек га тражим; не одустајем –
Морам га пронаћи!
Самотно се осећам, али знам –
Нисам сам!
Стропоштали су читаве масе
У неугашени вулкан без дна
Из којег ће лава кад-тад да искуља.

26. новембар 1999. Зрењанин
РАДЕ ЂУРЧИН

_________

Управо је публикована прва књига песама Без свеже крви и ваздуха, Г. Радета Ћурчина, родом из Зрењанина, одабрана на Великом књижевном конкурсу Едиције ЗАВЕТИНЕ (2008), која почиње песмом коју овде доносимо. Горе десно полеђина корица споменуте књиге. Објављивањем ове књиге завршен је конкурс који је потрајао скоро читаву 2008. годину, а књига, као претходних 20-ак других публикованих, може да се преузме са Веб сајта непрофитних издања Заветина ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе http://sites.google.com/site/zavetineinfo/ .

Господин Ћурчин се успешно огледао и као преводилац са руског. Управо нам је послао и превод једне песме Мајаковског, који овде доносимо.

Владимир Мајаковски

ЧУЈТЕ!


Чујте!
Ако се звезде пале –
значи да је управо то некоме нужно?
Значи – неко жели да оне постоје?
Значи – неко те испљувке назива бисерима?

И, сатирући се
у мећави подневног жара,
продире до бога,
боји се да је закаснио,
плаче,
љуби му жилаву руку,
моли –
да обавезно буде звезда! –
клања се –
неће издржати патњу без звезда!
А затим
Забринут шета,
Ал` спокојан споља.
Говори некоме:
''И, како ти је сада?
Није ти страшно?
Ни мало?''
Чујте!
Јер, ако се звезде
пале –
значи – некоме је потребно баш то?
Значи – да је неопходно,
да се свако вече
изнад кровова
упали бар једна звезда?!

(1913)

____________________________________

Sent: Friday, June 12, 2009 11:03:56 AMSubject: Predlog

Gospodine Miroslave Lukicu,

najtoplije Vam se zahvaljujem na dobroj volji, maru, vremenu i strpljenju koje ste mi posvetili, kao i na dragocenim savetima.
I Bratislav Milanovic (i Maja Volk, Milan Paroski, Dimitrije Bjelica i dr. manje poznati piscii (jos desetak) kojima sam promovisao knjige u Beogradu u Jahting klubu, Pubisu i Red Staru), a i moji rodjaci iz Kanade (stric, sestre...), Beograda i Zrenjanina, pa roditelji, komsije i mnogi prijatelji i poznanici bice odusevljeni kad izadje moj pesnicki prvenac........

Раде Ћурчин