КОМЕНТАРИ

КОМЕНТАРИ
Један од начина да помогнете правим независним медијима у Србији, Немогућим "Заветинама" (немогућим јер опстају у немогућим условима!) је да се претплатите на неки од часописа "Заветина", или од књига . Да ли вам је, доиста, стало до стварно независних медија и независних издавача! Докажите...

ПРЕТПЛАТА НА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

ПРЕТПЛАТА НА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ
На неко од дигиталних издања "Заветина", по веома повољним ценама

недеља, 14. јун 2009.

Морска црква / Нове песме Мирослава Тодоровића


ПЛАВА ШПИЉА
(Морска црква)
БРОДИЋ је упловио у шпиљу, у плавичасту светлост која је живо титрала по чудесно избораном стењу-зидовима.
Зидови, тако их је море обликовало, као и куполу, горе, у којој се сенке светлости трепераво сплићу и расплићу. Све ово чини се нестварним, као у сну; јава је овде прозборила ћутањем морских дубина зачарана.
Ово није Плава шпиља (тако је човек -овоземаљац види) него Морска црква. Овде стижу таласи са тајном пучина. (Јал таласи, јал душе морске?) Овде се исповедају. Можда крију невидљива блага. Ово је место тајна мора.
Али шта ћемо ми овде? Гласови усхићени лепотом коју не може изразити људска реч.
А шум мора све надглашава, разлива у лебдећу светлост, мирисе, топлину, измаглицу... вечност.
ЗИБАЛИ су се таласи, укрштале раскоши светлости висина и дубина. Чинило да све је светлост, као и овај запис - жвва песма, са кричањем галебова и хуком мора...
09. 09. 1997. Херцег Нови
Мирослав Тодоровић: Песме путовања, КК «Бранко Миљковић», Књажевац, 2009, стр.48
Ових дана изашла је нова књига неуморног и стрпљивог путника и песника. Ова збирка фрагмената истргнутих из дневника с путовања могла је понети и бољи наслов, поднаслов горње песме у прози. Морска црква – све време се овај немирни путник у тој цркви моли. Овде објављујемо веома успелу фотографију усамљеника песника на дну исушеног сланог језера на југу Туниса – Шотел Ћерид... И пропаратно писмо уреднику....

субота, 13. јун 2009.

Раде Ћурчин: БЕЗ СВЕЖЕ КРВИ И ВАЗДУХА


БЕЗДАН

Гурнули су ме.
Стрмоглављен, падао сам сатима,
Данима, месецима,
Годинама, вековима.
Сво време сам зјапио у дно, које ми је узмицало
И ширило се, ко џиновска вагина, гутајући ме
И усисавајући, одвећ алаво –
Просто незајажљиво.
Сурвали су ме сурово
У најдубљу јаму:
У опако, језиво баздеће,
Труло и смрдљиво гротло
Са свирепим, кисело-промуклим осмехом
И крваво-цакленим –
Пакленим очњацима попут кљова,
У бездан из ког излаза нема.
Још увек га тражим; не одустајем –
Морам га пронаћи!
Самотно се осећам, али знам –
Нисам сам!
Стропоштали су читаве масе
У неугашени вулкан без дна
Из којег ће лава кад-тад да искуља.

26. новембар 1999. Зрењанин
РАДЕ ЂУРЧИН

_________

Управо је публикована прва књига песама Без свеже крви и ваздуха, Г. Радета Ћурчина, родом из Зрењанина, одабрана на Великом књижевном конкурсу Едиције ЗАВЕТИНЕ (2008), која почиње песмом коју овде доносимо. Горе десно полеђина корица споменуте књиге. Објављивањем ове књиге завршен је конкурс који је потрајао скоро читаву 2008. годину, а књига, као претходних 20-ак других публикованих, може да се преузме са Веб сајта непрофитних издања Заветина ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе http://sites.google.com/site/zavetineinfo/ .


Господин Ћурчин се успешно огледао и као преводилац са руског. Управо нам је послао и превод једне песме Мајаковског, који овде доносимо.


Владимир Мајаковски

ЧУЈТЕ!


Чујте!
Ако се звезде пале –
значи да је управо то некоме нужно?
Значи – неко жели да оне постоје?
Значи – неко те испљувке назива бисерима?

И, сатирући се
у мећави подневног жара,
продире до бога,
боји се да је закаснио,
плаче,
љуби му жилаву руку,
моли –
да обавезно буде звезда! –
клања се –
неће издржати патњу без звезда!
А затим
Забринут шета,
Ал` спокојан споља.
Говори некоме:
''И, како ти је сада?
Није ти страшно?
Ни мало?''
Чујте!
Јер, ако се звезде
пале –
значи – некоме је потребно баш то?
Значи – да је неопходно,
да се свако вече
изнад кровова
упали бар једна звезда?!

(1913)

____________________________________

Sent: Friday, June 12, 2009 11:03:56 AMSubject: Predlog

Gospodine Miroslave Lukicu,

najtoplije Vam se zahvaljujem na dobroj volji, maru, vremenu i strpljenju koje ste mi posvetili, kao i na dragocenim savetima.
I Bratislav Milanovic (i Maja Volk, Milan Paroski, Dimitrije Bjelica i dr. manje poznati piscii (jos desetak) kojima sam promovisao knjige u Beogradu u Jahting klubu, Pubisu i Red Staru), a i moji rodjaci iz Kanade (stric, sestre...), Beograda i Zrenjanina, pa roditelji, komsije i mnogi prijatelji i poznanici bice odusevljeni kad izadje moj pesnicki prvenac........
Раде Ћурчин



петак, 12. јун 2009.

Zavrnute slavine ministarstva






Prazni računi književnih časopisa



Urednici uglednih publikacija posvećenih umetnosti i kulturi kažu da, iako je prošlo šest meseci od konkursa za finansiranje, još ne znaju kada će dobiti novac iz Ministarstva kulture
(N. Kocić)
Urednici časopisa posvećenih književnosti i umetnosti, kao i mnogi drugi kulturni poslenici, na svojoj koži osećaju tešku ekonomsku krizu i rebalans budžeta. Uredništva periodičnih publikacija, poput „Gradine”, „Letopisa”, „Mostova” i drugih još ne znaju kada će dobiti novac za troškove i na jedvite jade uspevaju da održe kvalitet i redovnost izlaženja svojih uglednih glasila.
Prema rečima Zorana Pešića Sigme, urednika niškog časopisa „Gradina”, nepoznato je koliko novca će stići iz kase Ministarstva kulture, a troškovi štampe i honorara pokrivaju se uglavnom od novca koje obezbeđuje grad Niš.
– Novca nema, a već je jun. Mi smo krajem prošle godine pokrenuli akciju za osnivanje Asocijacije za časopise, ali nikada nismo dobili odgovor od Ministarstva kulture. Časopis „Gradina” je poznat i van naših granica, gostovao je na nekoliko međunarodnih prezentacija – napominje Pešić, i ističe da bi bilo dobro da od Ministarstva kulture uskoro dobiju obaveštenje sa kojim će novcem moći da računaju.
Slična, nezavidna situacija je i u Matici srpskoj. „Letopis Matice srpske”, prema rečima Ivana Negrišorca, glavnog urednika, za sada uspeva da zakrpi troškove iz unutrašnjih rezervi koje će uskoro biti na nuli.
– Matica Srpska stoji veoma loše, pa samim tim i „Letopis” koji dobija novac iz istog izvora kao i matična kuća. Mi smo, za sada, žestoko zakinuti. Imamo tu sreću što štamparija i naši saradnici imaju puno poverenje u nas, iako ne isplaćujemo honorare jer nemamo novca, inače ne bismo mogli da se izborimo. Ali, ako nešto ne bude učinjeno, pitanje je da li ćemo moći da izlazimo – ističe Negrišorac.
Uprkos svemu, junski broj „Letopisa”, kaže naš sagovornik, izaći će za nekoliko dana. Negrišorac zaključuje da je u tranzicionim vremenima ugledni časopis Matice srpske uspevao da izađe sa standardnih 12 brojeva godišnje i da do sada nikada nije smanjivao broj strana, pa se nada da će tako biti i ubuduće. Inače, Matica srpska se, prema rečima Ivana Negrišorca, finansira na osnovu Zakona o Matici srpskoj, ali to u vreme ekonomske krize nema puno efekta, pa su „osuđeni” da dele sudbinu ostalih publikacija.
Književno-prevodilački časopis „Mostovi”, koji tromesečno objavljuje Udruženje prevodilaca Srbije, takođe, pokušava da se izbori sa besparicom.
– Časopis glavninu novca dobija od Ministarstva kulture, na osnovu konkursa za sufinansiranje časopisa koji se raspisuje svake godine. Minimalna sredstva obezbeđuju se pretplatom. Časopis je u dva navrata dobio podršku fondacije „Pro Helvetia” – kaže Drinka Gojković.
Naša sagovornica kaže da je u poslednjih deset godina časopis raspolagao sredstvima dovoljnim za objavljivanje samo dva, umesto četiri ozbiljna broja godišnje.
– U ovom trenutku, račun časopisa „Mostovi” potpuno je prazan. Nama su odobrena sredstva za 2009. godinu, ali se ne zna ni u kojoj visini, ni kada će biti uplaćena – ističe Gojkovićeva.
Ona napominje da su u „Mostovima” svesni koliko je ekonomska situacija u Srbiji problematična, ali napominje da je Ministarstvo kulture moralo, u načelu, da pronađe model koji će vrednim časopisima omogućiti da zaista žive, a ne tek da preživljavaju.
– Prva pomoć mogla bi da bude da se sve biblioteke u Srbiji, a ima ih oko 150, pretplate na relevantnu periodiku, u koju „Mostovi” svakako spadaju – predlaže Gojkovićeva i podseća da ugledni prevodilački časopis sledeće godine slavi četrdeset godina postojanja i zaključuje:
– Smatramo da ova činjenica obavezuje ne samo uredništvo časopisa i njegovog izdavača, Udruženje književnih prevodilaca Srbije, nego i Ministarstvo kulture Srbije.




S. Stamenković
---------------------------------------------------
Ministarstvo preispituje konkurs



U informativnoj službi Ministarstva kulture kažu da je trenutno u toku preispitivanje januarskog konkursa za časopise posvećene književnosti, umetnosti i kulturi, i da bi uskoro trebalo da bude poznato kada će i kome novac biti uplaćen.

[objavljeno:u Politici, 12/06/2009]


Beleška
ZAVETINE počev od 2000. godine, objavljuju preko 6 privatnih književnih časopisa bez pomoći države, one koja finansira izlaženje ne jednog časopisa. Kao i bez pomoći stranih investitora. Osnivač ZAVETINA, iako spada u najmanje imućne srpske pisce i izdavače, o svom trošku i na svoj rizik je štampao i Zavetine, i Drvo života, i Treću Srbiju, i Identitet.
Kako to izgleda? Eh, braćo i drugovi i prijatelji znani i neznani, probajte, isprobajte, pa nam javite!

COMPLETARIUM

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"