У дну стазе
У дну
стазе златна пређа
Врело
лета
Сунце
врело, знојно тело, дах нам сметен
Извор
капља с краја света
Хлађан
камен, увир међа, корак сплетен
Зрело
небо жељом руди
Дахће
земља багрем жилом
Тобом жеђа
O да ми те, Сунце мило, скотрља на груди.
 |
| Кош у Миш. - 109 одабраних слика. снимак иван лукић, мишљеновац 2010. |
Михољ(ско) лето
Михољ лето грцај лежи
Раскош звоња јеке с беле реке
Хладовине дан нам мрежи
Мрљама златним осунчани пути
Прсте грлом оплео си
Румене и меке
Хладовине горке данак ћути
У предвечерњој врежи
Позно к теби вију прозирни ми скути
Ломна сенка у хаљетку неувеле
стопе беле
Чежњом недиране пути
Јел то чили лето, предвечерје бежи
И гле, снежи.
Снежи.
Јутрa шака мрзла
Јутра шака мрзла у прозорак мрзло лупа
Ињем
болом немоћ ступа
Уз зид
сиви сабласт чиста
Два три мрзла листа
Гола
крошња грање голо да окупа
Јутрa
шака мрзла и сведнева
мрзли пути
Мален
дојка у постељи мрзло ћути
У дан
неће а ноћ бежи
У наготи јецај лежи
Рана
жива дланом пупи
Мален
дојка однекуда радост да сакупи.
Пијан шапат
Пијан шапат опој свилу
Чаши на дну
Дај ми отров варку
Дану трошном пупак жилу
Отров варку зраку жарку
У сну сјај ми
Чемер у окрајку
И уздах у несну, да испевам песму
Додир дај ми
Милошт бајку
Да исплачем песму да исплачем песму
Додир мрву љубав прву
Грцај о заранку.
Са Сунцем неверна ти
Док ја тебе пчелињ летом
Пчелињ летом, врлет цветом
На крај света све у чуду пратим
Све у чуду и у шали узалуду
Небројана пролећа нам пребројана
И сва лета
Виром пиром, за лептиром
Њега крадом под кошуљу свратим
Твоја топла шака
Медом једом, недоједом
И све зиме
Уклет травке,
жалости озиме
Под кошуљу свратим слатким рујом
Па га душом голом
За брдо испратим
Зујом брујом, и миг деци,
Румен му у реци
Пчелињ скоком ил пороком
Отуд путић скратим
Да се златнокрила, децо мила
Несном песмом свенебесном
У кошницу вратим.
Нема коментара:
Постави коментар