СРОДНЕ ВЕСТИ

          ЈЕДИНИ сан моје тетке Љубице Бубе Оташевић био је да напусти све и оде код оца Божидара, мајора-пилота Војске Краљевине Југославије, браниоца Београда 1941, страдалника нацистичког логора Оснабрик, који је после ослобођења одлучио да остане у емиграцији.
          Ништа друго у Љубичиној младости није било важније од испуњења те жеље. У њој се крије и одговор зашто је врло рано затворила широм отворена врата блиставе кошаркашке каријере.
          Овако за “Новости” говори Јован Оташевић (64), братанац чувене кошаркашице Црвене звезде и репрезентације Југославије, Горњомилановчанке која је педесетих година минулог века лепотом покорила Београд.
          У граду који се опорављао од рата, причало се о много чему, али највише о лепоти Љубице Оташевић. Била је висока, природно лепа и без трунке шминке на себи, заустављала је дах мушкарцима и изазивала дивљење жена. Очаран њеном лепотом и Иво Андрић је, кажу, долазио на тренинге и мечеве Звезде на Малом Калемегдану.
          И у серији “Бићемо прваци света”, која се однедавно емитује на РТС, није било могуће заобићи причу о њеној лепоти, кошаркашком умећу, вези са Срђаном Калембером, кошаркашем “црвено- -белих”... Част да тумачи лик Љубице у овој серији припала је глумици Нини Јанковић.
          Али, кошаркашку каријеру Љубица Оташевић прекинула је нагло, већ у 24. години, када је као студенткиња Филозофског факултета у Београду отишла у Италију
          да усаврши језик.
          Љубица Оташевић
          Од тада никада више није живела у Југославији. О разлозима њеног одласка углавном се нагађало. Веровало се да су повод била отворена врата Холивуда и жеља за животом на високој нози.
          О томе се нарочито говорило пошто је била дублерка Софије Лорен у филму “Кључ” Керола Рида и током њене везе са Керијем Грантом, који је из Холивуда дошао у Горњи Милановац на сахрану Љубичине баке. Била је блиска и са Марлоном Брандом, Шоном Конеријем, Робертом Евансом. Била је удата за грофа Енрика ди Партанову...
          Прави разлози њеног одласка из Југославије били су, међутим, далеко од жеље за животом у богатству, а знали су их само чланови њене породице.
          Божидар Оташевић
          - Колико је све у Љубичином животу било подређено жељи да поново буде са оцем, најбоље сведочи то што је, иако непрекидно под будним оком Удбе, успела да га види 1953. и 1954. године када је као кошаркашица Црвене звезде гостовала на турнирима у Италији и Француској - наставља Јован Оташевић.
          - У то време југословенски клубови су у иностранство путовали са колективним пасошом, па тетка, због последица које би сносила породица у Србији, није желела да прави политички скандал и тражи азил.
          Ипак, чинила је све да Југославију напусти легално, односно да се домогне појединачног пасоша. Кад га је добила, 1957, било је касно за остварење сна о окупљању породице, јер је њен отац преминуо годину раније. Но, туга и бол за њим и непрестана стрепња од Удбе, “помогли” су јој да истраје у намери да напусти Југославију.
          По речима нашег саговорника, у причи о Љубици Оташевић, а пре свега о судбини њеног оца Божидара, сажета је историја трагедије бројних српских породица и тешких српских подела у минулом веку.
          - Божа је био је један од храбрих пилота који су бранили Београда 1941. године, у јединици под командом пуковника авијације Јована Калембера, оца прослављеног кошаркаша Срђана са којим је Љубица неколико година била у вези.
          Јован Оташевић
          Ни романса Љубице и Срђана, по мишљењу нашег саговорника, баш због судбине њихових очева, вероватно, није била случајна.
          - После шестоаприлског слома Краљевине Југославије, Божидар се маја 1941. вратио у Горњи Милановац, где је заробљен и одведен у логор Оснабрик у Немачкој - прича наш саговорник. - Тамо је, четири тешке године и патњу делио баш са Јованом Калембером. Али, по завршетку рата, за разлику од Јована, Божидар се није вратио у земљу. Говорио је да се у слободном свету припрема и бори за ослобођење српског народа.
          Сва његова активност, наглашава Јован Оташевић, није промакла Удби, која је непрекидно пратила Љубицу и целу породицу Оташевић.
          - Осим што су били “њена сенка”, официри Удбе су на Љубицу непрекидно насртали и због њене лепоте, уцењивали је, прогањали - вели наш саговорник. 
          Част да тумачи лик Љубице у ТВ серији припала је Нини Јанковић
          - Није ме зато зачудило, када ми је, 1989. године, приликом нашег последњег сусрета у Сан Себастијану, рекла: “Комунисти су ми уништили живот, а посебно један Црногорац, насилник”...
          ВОЛЕЛА СРБИЈУ И ЗВЕЗДУ
          ТЕТКА Љубица је неизмерно волела Србију и Црвену звезду - прича наш саговорник. - Деведесетих година прошлог века је у Србију врло често слала хуманитарну помоћ. А, памти се и да је кошаркашице Црвене звезде изненадила у Ла Коруњи 1979. године, уплативши им хотел с пет звездица уочи финала Купа шампиона.
          ДВА СУСРЕТА
          У ИТАЛИЈУ је Љубица, те 1957. отишла из наше куће - прича Јован Оташевић. - Имао сам пет година и сећам се да сам јој све време седео у крилу. После тога видео сам је још два пута, 1973. у Риму и 1989. у Сан Себастијану. Желела је да ми да новац, а када сам јој рекао да ми не треба и да сам само дошао да је видим, дуго је плакала.