Translate

Претражи овај блог

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ / најчитанији Лукићев роман

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ, роман Беле Тукадруза (алиас М. Лукића)

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ, роман Беле Тукадруза (алиас М. Лукића)
први део трилогије романа АНЂУЈКА (или "Младост без старости и живот без смрти")

недеља, 29. новембар 2015.

Одломак из књиге НЕБЕСКИХ ВИСИНА ЗЛАТНИ КРСТ Предрага Пузића (2015)


БРЕСТАЧКО ГРОБЉЕ* 

ISBN 978-86-85507-01-4
COBISS.SR-ID 29363751


Први запис о Брестачком гробљу налазимо за годину 1751. Некадашња пустара тек је заживела. Саграђено је четрдесетак кућа и скромна дрвена црква у којој служе јереји Георгиј и Захарија. У давно записаном извештају стоји да је порта црквена ограђена, а да је гробље још увек недовршено. Дакле, оно већ постоји на неких двеста корака северозападно од храма и као такво одржаће се све до наших дана.[1] Морамо овде да се за кратко вратимо на турски фискални регистар из 1566. Између осталог, у њему је записан потес Крстови у североисточном делу Брестачког атара. Питање је, да ли нам овај назив говори о постојању старог гробља? Ако је одговор потврдан, онда је то место где су погребени давнашњи житељи још из времена српске деспотовине и каснијег доба под османлијама. Потес Крстови и данас постоји под истим називом, међутим нема трагова о евентуалном гробљу.
Надгробни споменици су нека врста споне између света живих и преминулих. Представљају однос поштовања и бриге према вечном боравишту наших предака. Они обележавају место и верску припадност погребених. Када је реч о прецима, српска немарност показује се и у Брестачком случају. Мало је данас очуваних надгробних белега из XVIII века. Због константног неодржавања, појединачне и друштвене небриге, већина споменика је одавно утонула у земљу. Записи на каменим површинама, писани старом калиграфском ћирилицом, једва су читљиви. Бројни оронули споменици су у доцнијим временима уклоњени, да би се направило места за нове покојнике. Није редак случај да се данас, док се копају нове раке, наиђе на остатке давно погребених Брестачана. Најочуванији је споменик попа Георгија Берисављевића из 1762, захваљујући томе што је положен у црквеној порти. Стари споменици су углавном грађени од камена пешчара, налик граниту, хладно беле боје, с високим процентом кварца у себи, и као такви отпорни су на хабање и дуговеки. Камен је лако обрадљив и подесан за клесање. Некад су њиме зидани средњевековни манастири и цркве. Облици, начин украшавања и текстуалне поруке условљени су временом и местом настанка, као и захтевима наручиоца и могућности и вештини клесара. Обично је дата усправна крстообразна форма – стуб, са каменом капом која га делимично штити од атмосферских падавина, затим квадар или квадер над земљом, висок 50-60 цм, са ширим западним и источним странама. Обе форме су укопане доњим делом у земљу. На свима доминира уклесан крст. Углавном их карактерише следећи почетни слог: Здје почивает раб Божји, затим следи име и презиме, и најзад месец и година упокојења. Због ограниченог простора, често је текст писан без размака и скраћеницама – бжии (Божји), п.м. (преставио се месеца). Понекад је на споменику карактеристичан запис о пореклу, занимању и животу покојника. Речит пример је поново из порте, заједничка надгробна белег-плоча сина и оца, свештеника Игњатија и трговца Стојана Стефановића. У XIX и првој половини XX века, на гробљу и даље доминирају споменици изграђени од камена пешчара, сада са уметнутим порцеланским сликама покојника. И њих је релативно мало очувано. Овај пут присутни су и споменици од црвеног мермера, који је набављан у Мађарској. Био је у своје време поприлично скуп и поручивале су га богатије фамилије. Данас на Брестачком гробљу преовладају споменици од разноврсног природног и вештачког камена у комбинацији са обичним бетоном.

   
      




[1] АСАНУК, МПА, 1751/170. 

       * извор: одломак из књиге:  Предраг Пузић : НЕБЕСКИХ ВИСИНА ЗЛАТНИ КРСТ : Црква св. Архангела Михаила и Гаврила у Брестачу. - Издавач Српска читаоница Ириг. Штампа АРТ ПРИНТ МЕДИА ДОО, Професора Грчића 2, Нови Сад. - Тираж 500. -  Штампање помогла ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ. -  Насловна страна Црква Св. Архангела Михаила и Гаврила у Брестачу,  Фото, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

Нема коментара:

АГРЕГАТ. Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Књижаре на мобилним колосецима Сазвежђа З | Раде нонстоп