уметност махагонија

уметност махагонија
знак препознавања

понедељак, 14. јун 2021.

Vlatko Veljanoski Melburn (Sonata bend) - Moderna gajda

петак, 11. јун 2021.

Milorad Stefanovic Blumenau - Sta nas to ceka na Jesen (Ekskluziva) - In...

четвртак, 10. јун 2021.

ТЕТОВСКИ ТАМБУРАШИ - АЈ ЃУРУШИЦЕ, ЦРНО ОКО / TETOVSKI TAMBURASHI - AJ, G...

F. M. Dostojevski – Večni muž

„Večni muž“ je novela velikog ruskog pisca Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, koja je prvi put objavljena 1870. godine u časopisu Zora. Zaplet novele vrti se oko složenih odnosa između Veljčanjinova i Trusockog, muža njegove nedavno preminule bivše ljubavnice.

недеља, 30. мај 2021.

ТЕТОВСКИ ТАМБУРАШИ - БЛАГУЈНО ДЕЈЧЕ МОРИ ПОЖАРАНЧЕ / TETOVSKI TAMBURASHI...

organic food in the animal farm || lajimbudha || Nepal ||

Albanke srpske snahe vraćaju život selima - Trag RTS - Албанке

Milan Budimir \ Balkan o evropi \ Kolarac \ 11.01.1967.

Milan Budimir je bio jedan od najznačajnijih srpskih klasičnih filologa, redovni profesor Univerziteta u Beogradu, šef Katedre za klasičnu filologiju. Rođen je 1891. godine u Varcar Vakufu (današnjem Mrkonjić Gradu). Školovao se u Sarajevu, a studirao je klasičnu filologiju na Univerzitetu u Beču gde je i doktorirao 1920. godine sa tezom „O olujnim demonima kod indoevropskih naroda“. Iste godine, izabran je najpre za asistenta, a ubrzo potom i za docenta na Katedri za klasičnu filologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Za vanrednog profesora je izabran 1928, a za redovnog 1938. godine i kao profesor i šef Katedre za klasičnu filologiju radio je sa prekidom za vreme nemačke okupacije zemlje tokom Drugog svetskog rata, sve do penzionisanja 1962. godine. Kao student, bio je politički angažovan u nacionalnim krugovima srpskih omladinaca i član Mlade Bosne. U to vreme objavljivao je i članke u zagrebačkom Srbobranu i beogradskom Odjeku, uređivao je Slovenski jug i Novo djelo. Milan Budimir je bio ratni invalid, odnosno od 1922. godine je bio potpuno slep. Biblioteka Saveza slepih Srbije nosi njegovo ime. Kao istraživač visokog ranga izabran je 1948. godine za dopisnog, a 1955. za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Bavio se istraživanjima u oblasti klasične filologije u svim njenim granama: istoriji klasičnih jezika, posebno grčkog, istoriji grčke i rimske književnosti. Takođe, bavio se istraživanjima starobalkanskih i slovenskih jezika, istorije religije, antičkog nasleđa u Srba, posebno u jeziku, književnosti i folkloru, kao i istraživanjima u oblasti opšte lingvistike. Sa Petrom Skokom pokrenuo je i uređivao između dva rata balkanski časopis Revue internationale des Études balkaniques, a sa najuglednijim jugoslovenskim klasičnim filolozima bio je osnivač i kourednik nekadašnjeg glavnog glasila jugoslovenskih filologa - Žive antike, čiji je izdavač Institut za klasične studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Skoplju. Ove nedelje slušamo njegovo predavanje na temu "Balkan o evropi" održano 11. novembra 1967. godine u Zadužbini Ilije M. Kolarca u sklopu ciklusa "Balkanske teme". Uživajte!

АГРЕГАТ. Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Књижаре на мобилним колосецима Сазвежђа З | Раде нонстоп