Translate

Претражи овај блог

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ / најчитанији Лукићев роман

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ, роман Беле Тукадруза (алиас М. Лукића)

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ, роман Беле Тукадруза (алиас М. Лукића)
први део трилогије романа АНЂУЈКА (или "Младост без старости и живот без смрти")

четвртак, 1. јул 2010.

Веб издање «Слепи виде» - непознате драме познатог песника



Насловна страница Веб издања београдских Заветина.Непознате драме познатог песника. Публиковано према часописној верзији. Текст прекуцали чланови породице  сестрића пок. песника Продановића....

Када су 1962, пре више од три дeценије, Миодраг Павловић и Светозар Бркић, у редовном LХ колу СКЗ објавили песме Радомира Продановића под насловом Глас,наша јавност је открила једног значајног српског песника, који је био мртав већ осамнаест година Штампањем његове драме Слепи виде наша позоришна јавност добија драму која је више од пола века у рукопису остала загубљена и која се сада нуди машти неког савременог редитеља.
Да ова драма постоји остало је записано у „Напомени" штампаној у поменутој збирци песама. Међу сачуваним рукописима, од драмских текстова наводе се под бројем 7 - Снови, драма у три чина (сачувана су само два чина), под бр.  13. план за драму о хварској буни, под бр. 14 план за драму Беда, а под бр. 15. драма - Сепи виде (у целости).
После тога, рукопис се, очигледно, опет загубио. Када је Миодраг Павловић средином бО-тих постао директор драме Народног позоришта, потражио је рукопис у архиви, јер се сећао да је писац рукопис предао драматургу позоришта Пецији Петровићу и да је драма одбијена, а рукопис није враћен.
Послс смрти Светозара Бркића, прекуцану драму Свети виде Миодрагу Павловићу предала је Бркићева удовица Зденка, уз напомену да је драму, пронађену у неком сандуку са разним заосталим текстовима, прекуцао Продановићев сестрић. Миодраг Павловић ми је недавно дао рукопис на читање, а ја сам га, уз његову сагласност, предложио редакцији „Сцене", која је прихватила да га објави.
Ево разлога зашто сам предложио ову драму.

* * *
О драми Слепи виде сам писац је, у једном писму датираном 26. октобра 19-12. године, писао:
„Односи се на двоје слепих - мужа и жену који имају двоје деце. Овакав случај постоји у реалности. Наравно деца виде и ту  настаје драма. Може се учинити стотину комбинакција, али не задовољава ме ниједна, јср ми стално измиче она права која хармонизира са предметом и са мојим намерама."
Драма Слепи виде спада међу ретке драме у нашој драмској књижевности чија радња дешава на селу, а не спада у жанр класичнс фолклорне сеоске драме, какве су се писале у прошлом веку. Слепи виде је поетска драма с јаким експресионистичким елементима. Карактерише је оригииалан и сликовит језик, бурне страсти ликова у драми, симболични декор описан у дидаскалијама, нескривени симболи у фабули која има свој реалистички ток и готово манихејски сукоб добра и зла, боље рећи зла и добра, јер зло је у овој драми и виталније и снажније, без икаквог тријумфа добра на видику. Дакле, у драми се испољавају неке битне карактеристике експресиомизма каквог познајемо у светској драми нсколико деценија раније.
....


* * *
Драма Слепи виде је после пола века најзад доступна свима, са својим врлинама и манама. По мом мишљењу, мање је застарела него многе које су виделе светлост позорнице маље-више истих година кад су и написане. Можда ће правда бити задовољена и једина драма Радомира Продановића појавиће се негде ма сцени у свој узаврелости набујалих страсти и олако описаних бујица.

Јоваи ЋИРИЛОВ


Види више:
http://sites.google.com/site/zaostavstinarukopisna/radomir-pprodanovic/«slepivide»-nepoznatadramapoznatogpesnika

Веб издање се може преузети без надокнаде!!

понедељак, 25. јануар 2010.

Књижевна елита, иронија и лаж / Бела Тукадруз

...Постоји ли у српској књижевности друге половине 20. века?
Ко су њени несумњиви представници?
Да ли су припадници српске књижевне елите они српски песници и писци друге половине 20. века који су успели за живота да подобијају све књижевне награде - од општинских до савезних? Да им не спомињем имена. Да ли су представници српске књижевне елите
толики уредници највећих издавачких предузећа друге половине 20. века? Да ли су припадници српске књижевне елите професори универзитета, предавачи српске књижевности друге половине 20. века?
Да ли је то понеко од писаца савремених који је већ са педесетак година доживео да види своја Изабрана или Сабрана дела? Да ли су то поједини чланови САН-а ?
На шта личи савремена српска књижевна позорница на крају
другог миленијума?... 
           Види есеј у целини: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/home/knizevnaelitaironijailaz

АГРЕГАТ. Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Књижаре на мобилним колосецима Сазвежђа З | Раде нонстоп