Прилози за "Архив у оснивању"...

Mladi naučni istraživač u Institutu za književnost Milan Miljković proučavao je kulturni sedmični dodatak lista Politika na kraju 80-ih i početkom 90-ih kada je ova novina sa svojom čuvenom rubrikom Odjeci i reagovanja bila direktno stavljena u službu raspirivanja nacionalizma, govora mržnje, a sve to u cilju priprema ratova.

Miljković je istraživao koliko je i poezija bila politički instrumentalizovana. Za RSE on objašnjava do čega je došao analizirajući pesme objavljivane u tom periodu.

„I Politikin kulturni dodatak je doprinosio održavanju i konstituisanju nacionalističkih paradigmi, upotrebljavajući pesme, što poznatih, što manje poznatih autora. Neke instrumentalizujući više, neke manje. Od poznatijih su Matija Bećković, Ljubomir Simović, Rajko Petrov Nogo, Milan Komnenić, Ljubivoje Ršumović... Ponekad su preštampavane po nacionalnom ključu i pesme Isidore Sekulić, sličnih pesnika i tako se, istrgnute iz njenog primarnog konteksta, drugačije čitale", navodi Miljković.

U „Kulturnom dodatku Politike“ radio je u to vreme Velimir Kazimir Ćurguz, sadašnji direktor Ebert medijske dokumentacije. On se priseća tog perioda i kriterijuma koji su primenjivani u odabiru poezije.

„To je bila rubrika u kojoj se težilo da neko nastupa sa snažnom nacionalnom rečju, da se objavi pesma koja će posle da se citira i u političkim govorima, koja će ući u političku frazeologiju, poput metafore Matije Bećkovića o prokletom, vezanom kamenju koje ne može da se baci na prokletnika..itd, ili sintagme o događanju naroda Milovana Vitezovića. To je bila u priličnoj meri upotreba poezije i pokušaj da se obnovi neka vrsta moderne rodoljubive poezije što, kao što znamo, nije baš urodilo plodom. Predrasude, stereotipi i mitovi koji su tada uspostavljeni i čija su izvorišta bila i u poeziji, i danas se koriste. Bilo bi, takođe, jako zanimljivo pogledati filmove, vizuelnu umetnost, posebno fotografiju tog vremena, koje su teme, koje poruke bile upućivane široj javnosti, jer tako se formira nešto što je mnogo dublje i značajnije od dnevnopolitičkih poruka koje mnogo brže prolaze“, kaže Velimir Kazimir Ćurguz.

Nacionalizam i u nazivima predstava

U Srbiji je „Politika“ bila samo jedan od medija koji je na najbukvalniji način bio stavljen u službu politike Slobodana Miloševića. Istorijske ličnosti – od cara Dušana, cara Lazara, Miloša Obilića i Vuka Brankovića, do Karađorđa, Miloša Obrenovića, Stepe Stepanovića i Živojina Mišića – defilovala su kroz dnevnopolitička štiva kao i kroz istorijske čitanke - beležili su razni hroničari tog vremena.

Jedna od knjižara u Beogradu - ilustracija

Nisu samo novinari i pesnici raspirivali nacionalizam, to je rađeno na svim poljima. Prosto je neverovatno koliko se ljudi, i onih od ugleda i autorskog kredibiliteta i onih nedarovitih koji su isplivali na tom nacionalističkom talasu, stavilo u pogon zarad očuvanja „ugroženog srpstva“. Hroničari su, na primer, zabeležili naslove pozorišnih predstava u sezoni 1987/88. u beogradskim pozorištima: "Propast carstva srpskoga", "Solunci govore", "Ubiše knjaza", "Kolubarska bitka", "Protini memoari", "Tajna crne ruke", "Oj Srbijo, nigde 'lada nema", "Seoba Srbalja", "Sentandrejska rapsodija".Slično je bilo i u izdavaštvu : "Srbi – narod najstariji" ili  "Srbi u davnini" itd.

Ono što je ohrabrujuće je da baš mladi ljudi posežu za tim vremenom, ne dozvoljavajući da se ono zaboravi. Evo kako objašnjava svoje motive da istražuje ulogu poezije s početka 90-ih, Milan Miljković koji je rođen 1980. godine i koji je bio 10-ogodišnjak kada je sa svih strana zaglušujućom bukom u horu veliki broj intelektualaca, umetnika, rame uz rame sa političarima, pripremao teren za ono što će se dogoditi koju godinu kasnije.

„Moram priznati da postoje negde i lični razlozi. Ja sam sebi pokušavao iz kulturološke perspektive da osvetlim neke od mehanizama kojim se nacionalizam uspostavljao na ovim prostorima, sa idejom, namerom  da se razumevanjem tih mehanizama danas ili u budućnosti takve stvari preduprede ili izbegnu. Do današnjeg dana mi se nismo na fundamentalan način pozabavili razumevanjem nacionalizma i suočavanju sa onim što može da donese, tako da to i dalje dosta intenzivno opstaje“, ocenjuje Miljković.

---

Извор: Branka Mihajlović

mihajlovicb@rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1972. godine kada je diplomirala žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Jedan je od osnivača Nezavisnog sindikata Radio-televizije Beograd, koji se protivio zloupotrebi profesije i upotrebi jezika mržnje u pripemi rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Zavrnute slavine ministarstva

Prazni računi književnih časopisa

Urednici uglednih publikacija posvećenih umetnosti i kulturi kažu da, iako je prošlo šest meseci od konkursa za finansiranje, još ne znaju kada će dobiti novac iz Ministarstva kulture
(N. Kocić)
Urednici časopisa posvećenih književnosti i umetnosti, kao i mnogi drugi kulturni poslenici, na svojoj koži osećaju tešku ekonomsku krizu i rebalans budžeta. Uredništva periodičnih publikacija, poput „Gradine”, „Letopisa”, „Mostova” i drugih još ne znaju kada će dobiti novac za troškove i na jedvite jade uspevaju da održe kvalitet i redovnost izlaženja svojih uglednih glasila.
Prema rečima Zorana Pešića Sigme, urednika niškog časopisa „Gradina”, nepoznato je koliko novca će stići iz kase Ministarstva kulture, a troškovi štampe i honorara pokrivaju se uglavnom od novca koje obezbeđuje grad Niš.
– Novca nema, a već je jun. Mi smo krajem prošle godine pokrenuli akciju za osnivanje Asocijacije za časopise, ali nikada nismo dobili odgovor od Ministarstva kulture. Časopis „Gradina” je poznat i van naših granica, gostovao je na nekoliko međunarodnih prezentacija – napominje Pešić, i ističe da bi bilo dobro da od Ministarstva kulture uskoro dobiju obaveštenje sa kojim će novcem moći da računaju.
Slična, nezavidna situacija je i u Matici srpskoj. „Letopis Matice srpske”, prema rečima Ivana Negrišorca, glavnog urednika, za sada uspeva da zakrpi troškove iz unutrašnjih rezervi koje će uskoro biti na nuli.
– Matica Srpska stoji veoma loše, pa samim tim i „Letopis” koji dobija novac iz istog izvora kao i matična kuća. Mi smo, za sada, žestoko zakinuti. Imamo tu sreću što štamparija i naši saradnici imaju puno poverenje u nas, iako ne isplaćujemo honorare jer nemamo novca, inače ne bismo mogli da se izborimo. Ali, ako nešto ne bude učinjeno, pitanje je da li ćemo moći da izlazimo – ističe Negrišorac.
Uprkos svemu, junski broj „Letopisa”, kaže naš sagovornik, izaći će za nekoliko dana. Negrišorac zaključuje da je u tranzicionim vremenima ugledni časopis Matice srpske uspevao da izađe sa standardnih 12 brojeva godišnje i da do sada nikada nije smanjivao broj strana, pa se nada da će tako biti i ubuduće. Inače, Matica srpska se, prema rečima Ivana Negrišorca, finansira na osnovu Zakona o Matici srpskoj, ali to u vreme ekonomske krize nema puno efekta, pa su „osuđeni” da dele sudbinu ostalih publikacija.
Književno-prevodilački časopis „Mostovi”, koji tromesečno objavljuje Udruženje prevodilaca Srbije, takođe, pokušava da se izbori sa besparicom.
– Časopis glavninu novca dobija od Ministarstva kulture, na osnovu konkursa za sufinansiranje časopisa koji se raspisuje svake godine. Minimalna sredstva obezbeđuju se pretplatom. Časopis je u dva navrata dobio podršku fondacije „Pro Helvetia” – kaže Drinka Gojković.
Naša sagovornica kaže da je u poslednjih deset godina časopis raspolagao sredstvima dovoljnim za objavljivanje samo dva, umesto četiri ozbiljna broja godišnje.
– U ovom trenutku, račun časopisa „Mostovi” potpuno je prazan. Nama su odobrena sredstva za 2009. godinu, ali se ne zna ni u kojoj visini, ni kada će biti uplaćena – ističe Gojkovićeva.
Ona napominje da su u „Mostovima” svesni koliko je ekonomska situacija u Srbiji problematična, ali napominje da je Ministarstvo kulture moralo, u načelu, da pronađe model koji će vrednim časopisima omogućiti da zaista žive, a ne tek da preživljavaju.
– Prva pomoć mogla bi da bude da se sve biblioteke u Srbiji, a ima ih oko 150, pretplate na relevantnu periodiku, u koju „Mostovi” svakako spadaju – predlaže Gojkovićeva i podseća da ugledni prevodilački časopis sledeće godine slavi četrdeset godina postojanja i zaključuje:
– Smatramo da ova činjenica obavezuje ne samo uredništvo časopisa i njegovog izdavača, Udruženje književnih prevodilaca Srbije, nego i Ministarstvo kulture Srbije.

S. Stamenković
---------------------------------------------------
Ministarstvo preispituje konkurs

U informativnoj službi Ministarstva kulture kažu da je trenutno u toku preispitivanje januarskog konkursa za časopise posvećene književnosti, umetnosti i kulturi, i da bi uskoro trebalo da bude poznato kada će i kome novac biti uplaćen.

[objavljeno:u Politici, 12/06/2009]

Beleška

ZAVETINE počev od 2000. godine, objavljuju preko 6 privatnih književnih časopisa bez pomoći države, one koja finansira izlaženje ne jednog časopisa. Kao i bez pomoći stranih investitora. Osnivač ZAVETINA, iako spada u najmanje imućne srpske pisce i izdavače, o svom trošku i na svoj rizik je štampao i Zavetine, i Drvo života, i Treću Srbiju, i Identitet.

Kako to izgleda? Eh, braćo i drugovi i prijatelji znani i neznani, probajte, isprobajte, pa nam javite!