Милош Јанковић
ЈЕФРЕМ*
Богу се молим да вама одолим,
рану на души сам да не солим,
јер нећу да будем први над првима,
већ онај последњи, задњи међу свима,
јер нећу да морам и нећу да знам,
нећу да морањем лице зборам,
јер нећу власт, а нећу ни част,
и једно и друго души је пропаст,
јер нећу жезло, панагију и митру,
већ живот у Христу, кроз смрт хитру,
и зато Га молим, молитвом болим,
да не будем оно што срцем не волим,
и зато Га преклињем, кожу кидам,
да бола ме спаси, од кога ридам,
и зато Га зовем по мене да сиђе,
да та ме чаша, грешног, мимоиђе. **
*Патријарх је био у два наврата: 1375 – 1379. и 1389 – 1390 (а према неким подацима до 1392), оба пута биран и готово приморан да се прихвати положаја, иако је он сам то на све могуће начине покушавао да избегне; велики подвижник и духов- ник, аскета и отшелник, узор монашког живота, скромности и смиреноумља; у Господу се упокојио око 1400. године, а свети- тељем је проглашен већ 1407. ходине.
**Парафраза о чаши страдања Господњег; упореди Мт. 26, 36-46; Мк. 14, 32-42; Лк. 22, 39-46.
