уметност махагонија

уметност махагонија
знак препознавања

уторак, 31. јул 2018.

Пророчанства о Русији и свету

 Схиархимандрит Христофор

понедељак, 30. јул 2018.

Молитва свете Марине

Света великомученица Марина - Огњена Марија

Tajni razgovori Ratka Mladica, deo peti

недеља, 29. јул 2018.

Sao Paulo, najopasniji brazilski grad

 Sao Paulo je najopasniji brazilski grad. Iako je stopa kriminala, u odnosu na kraj devedesetih, znatno smanjena, u tom gradu i dalje ne postoji kvart koji se može smatrati potpuno sigurnim.

Brutalna prošlost tajnih službi SFRJ

субота, 21. јул 2018.

Један мој пријатељ...

001 - Кућа плотара пок. Јовице Девиног трговца крај друма у Мишљеновцу, зидана двадесетих година минулог века*




























(...)

Један мој пријатељ... 

Уметник?  Онај који је научио да се прилагођава? Као камелеон?
    Његова се бескрајна тврдоглавост извргавала у његову гвоздену постојаност временом, у карактерну квргу (пардон црту). 
   Том легуром он се служио доцније без речи, као возач мењачем. Искусно - ласкаво као јаким аргументом...

    29. XI  1973

     ______________

       = извор: из мојих необјављених бележница (1973)


..
исто, снимљено истог дана који минут касније

.. 

         * Србија, тј. српска села, полако пропадају. Пример - ове фотографије снимљене колико јуче. - Фамилија Јовице Девиног је изумрла, наследници - као да их не занима одржавање наслеђеног...
        У суштини, број оваквих примера није мали, ни у овом, ни у неким другим селима Србије. О томе се више ћути, него што се говори и пише. Ако неко и пише, то је нека врста ламента. А Србији је потребно нешто друго, од врха до дна друштва - домаћин, вредан и разуман, макар и полуписмен попут књаза Милоша. Србија је изгубила самопоштовање - како и зашто? ( и о томе се ретко проговара). Када и како ће га стећи? У Шведској, видех прошле године, и мања места, варошице, села, немају дућане и продавнице. Становници Хилареда, на пример, путују у већи град Бороз, да би купили неке основне ствари - и то ми је деловало невероватно. У Србији, наравно, у планинским крајевима има села, где нема ни пиљарнице, ништа. Само постоји разлика, велика разлика између шведског и српског села, пре свега у имању, изгледу, снази. Република је поразила и скоро сахранила српско село. Да ли га може оживети монархија? И шта у том смислу, и да ли уопште ишта чини, Претендент на српски престо?

        _______________________


                Пред дућанима у селима Србије (ако већ село нема кафану) увек има неких скупина ћутљивих људи који пију своја пића под дрвећем на клупама.
            Понекад, у планинским селима Србије, кроз која пролазе локални путеви, могу се видети испред неких кућа, столови са клупама, где седе поподне комшије и причају. Лепа, али не тако честа слика у Србији.
       Прелиставам ретпортажу "Чесма путарица"  (Милоша Гојковића, штампала "Политика" почетком седамдесетих, новембра 1973"  - пут Вишеград - Мокра Гора), која лепо почиње: "Отегао се пусти друм нигде живе душе. Да не претрчи нека ласица, усред бела дана, човек би помислио да је пре пола сата завршен - термонуклеарни рат... "
       Иза ове сетне приче о путарима, и споменицима ретким које су им подизали - колеге, крије се много тога, па и дубља истина, убедљивија од онога што тзв. писци српски (тога времена), слуте, наговештавају, сигнализирају...
        Е, сад, можда се неко почеше иза ува и упита: А каве везе све то има, та прича о пропадању српског села и сељака,  са оном забелешком из тих времена "Један мој пријатељ"?
        Директне и индиректне.
        Што сам наслутио о карактеру тога описаног пријатеља, време је временом разоткрило. Не један српски уметник, сељачког порекла,  прихватио је мимикрију ради успешне каријере као нешто сасвим природно. Тада када смо студирали, можда још на половини наших студија, средином седамдесетих година минулог века, почело је скоро неприметно фатално подривање Србије, земље сељака. Србија другог народаа осим сељака није имала. Уништавање Србије је вешто извођено уништавањем сељака...
      Живи су још увек писци, који би могли потврдити све ово, посведочити, макар репортажама, макар документованим записима, јер та прича о пропадању и нестајању српских села, још није завршена, то је још увек једна велика отворена жива рана која крвари...
      Итд.    (20. 07. 2018)


   
     
  

субота, 14. јул 2018.

Petar Kralj - Kako Ana rešava ukrštene reči

 Odlomak iz emisije Agape

Gosti: Petar Kralj i Milan Caci Mihajlović

KAKO ANA REŠAVA UKRŠTENE REČI - Brana Petrović

Kakve su njene namere,
kad sve druge sahranjuje,
samo mene oživljava?

Ima li, Ana, stvarnog razloga
da tako lepo spava?

Priznajem Pesnika,
al, znam:
niko ne može
žešće da opravda vazduh
od njene tamne kože.

Kad Ana plače!
(o ne lažem vas)
to je lepše
od voća!
Od kiše!
Od... rakova na žaru!
Od... čega god hoćete!
Od ptice u galopu!
pa nisam ja valjda vica radi
prokockao celu evropu!

A kad se svlači!
Slobodan i proklet prisustvujem
(a ne znam kako da preživim)
najvećem čudu u svetlosti!
Zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
Ana, zapalio bih i svoje kosti.

Kad lađu crta! Kad ječam seje!
Kad objavljuje rat! Kad se smeje!
Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu!
Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu!
Kad pije pivo! Kad iznenada dođe!
Kad ljubi proleterske vođe!

Kad je moja desna ruka!
Kad je grčka azbuka!
Kad sanja cveće!
Kad NEĆE!

Sećanje na Nepojmljivog Dečka
uvek će moći vatru da zameni:
zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni!
Pa rumeni!

Pa kad se vokali spoje!
Dragi Bože,
usijane glavurde moje!

Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima!
Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu!
Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav,
il neke druge vulkane,
mogu da se zakunem
u sve što imam,
i nemam,
da svet postoji zbog Ane.

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava -
ima li Ana
stvarnog razloga
da bude tako lepa kad spava?

I cvetovi i puževi i englezi
svi već znaju:
ona poljupcem može
od svake bolesti da izleči!
Ali ja nju naj, naj, naj volim
kad spaja svetlosti,
kad rešava ukrštene reči.

Ona to izvodi kao da se igra!
A meni izgleda kao da svet stvara!
Ko Vergilijev najmlađi konj:
u jednoj ruci drži svet,
a drugom ga osvetljava!
Traži se, na primer, reč, koja može
vodu da pije,
samu sebe da izgovara,
da gori,
da leti,
i da spava.
Neka reč
koja nije kao ostale reči:
reč koja ume da rešava ukrštene reči!

Tada nastaje mala drama:
voda otiče za svojim obalama:
Ana, naga,
na mom dlanu,
večnost osmišljava!
(A mogla bi baš nju briga da se razboli
ili da spava.)
I dddok je tttako
ooo opasnu
ddddržim u zzzz zagrljaju
rrrreči se
reči se
sssssame rrrrrr
rešavaju!

Kakve su njene namere
kad sve druge sahranjuje
samo mene oživljava?
Što se bar ne pokrije kad spava!?

петак, 13. јул 2018.

Sanskrit = Serbian



Kada se pogleda istorija prošlog veka iz jezičke perspektive, neka ideološka zastranjivanja bila bi smešna, da se nisu završila tragièno. Na primer, nemački Treći Rajh je pokrenuo Drugi Svetski Rat služeći se devizom «svetske misije najviše vladalačke rase» ( höchste Rasse als Herrenvolk! ), falsifikujući istoriju i pokušavajući, svesno ili podsvesno, da svome narodu pripišu ulogu koju su Srbi, na svetskoj pozornici, igrali milenijumima!

понедељак, 09. јул 2018.

Химна Светозарa Милетићa // The Hymn of Svetozar Miletic



Постоје многе варијанте ове старе војвођанске песме. Њен мотив је свакако јасан: хвалоспева Светозару Милетићу, највећем бранитељу српских националних интереса у Аустроугарској, увек тлачитељски настројеној према Србима. Претпоставља се да је настала када су Мађарони ставили Светозара Милетића у тамницу.Лазар М. Добросављев каже: "Није могла проћи ни једна слава или весеље, а да је Шајкаши нису отпевали и то обавезно стојећи, малте не као своју химну и то сви гологлави са сјајем у очима и многи са сузама." Била је изразито популарна у Шајкашкој јер је Светозар Милетић родом из Мошорина. Први текст ове песме који историја памти гласи: Орао кликће са висине, оздо на њег' кевћу псине. Ни бриге те, сиви тићу, ми смо с тобом, Светозаре Милетићу. Кад извесни куцне час, зовни само, ево нас! Ни бриге те сиви тићу, ми смо с тобом, Светозаре Милетићу. Петсто лета већ у тами како тужан Срби чами. Доста бесмо ми робови, ваља да смо већ слободни! Светозаре, српски сине, ти си дика Војводине. Кад извесни куцне час, зовни само, ево нас! Текст који се јавља у овој песми наведен је испод. Треба још поменути да се данас ова песма пева са мало промењеним текстом и мелодијом и да су варијације многобројне. Чак је, у једном тренутку, настала, из непознатих разлога, песма аналогна овој, али у којој се велича Карађорђе Петровић. У питању је својеврсни плагијат. --- Речи --- Орао кликће са висине, на њег' оздо кевћу псине. Не бој нам се, сиви тићу, ми смо с тобом, Светозаре Милетићу. Кад извесни куцне час, зови само, ево нас! (х 2) Доста бесмо ми робови, треба да смо слободни. Не бој нам се, сиви тићу, ми смо с тобом Светозаре Милетићу. Кад извесни куцне час, зови само ево нас! (х 2) English This song represents a praise to Svetozar Miletić and his work for national freedom and fight against the Austrohungarian repression of the Serbian people in Vojvodina. -- Translated lyrics -- The eagle roars from the sky while dogs bark at him from underneath. Have no fear, gray bird, we are with you, Svetozar Miletić! When the hour of need comes, just call, we will be there! (x 2) Enough have we been slaves, it is time for us to be free. Have no fear, gray bird, we are with you, Svetozar Miletić! When the hour of need comes, just call, we will be there! (x 2) (Sound recording taken from: http://www.youtube.com/user/kozobar)

недеља, 08. јул 2018.

Samit u Londonu 10. Jula na kome se donose velike odluke o Balkanu - DJS...



Gosti: Žarko Rakić - Vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika lista "Politika"Stevica Deđanski - Analitičar Saša Adamović - Istoričar Prof dr Zlatko Hadžidedić - Profesor međunarodnih odnosa

четвртак, 05. јул 2018.

Miroslav Matusic-Psenicice sitno seme

Najstariji kompjutor na svijetu 3

Najstariji kompjutor na svijetu 2

 Nagrađeni dokumentarni film o jednom od najposebnijih arheoloških otkrića u povijesti. Godine 1901. grupa ronilaca koja je istraživala drevnu olupinu u blizini otoka Antikitere na južnoj obali Grčke pronašla je tajanstveni predmet u jednoj od najvećih riznica starogrčkog blaga svih vremena. Bio je to grumen ovapnjene bronce, u kojoj su bili ostaci mnogo zupčanika, međusobno stopljenih nakon godina provedenih pod morem. Izgrižena masa zapravo je bila mehaničko računalo kojim se moglo gledati u budućnost. Dvije tisuće godina star predmet, ne veći od suvremenog krilnog računala, danas se smatra najstarijim računalom na svijetu, načinjenim za pokazivanje položaja Sunca, Mjeseca i planeta, kao i za predviđanje pomrčine i računanje vremena za održavanje drevnih Olimpijskih igara. Jeste li znali? Dokumentarac je 2012. osvojio glavnu nagradu na Međunarodnom festivalu arheološkog filma u Roveretu u Italiji te nagradu publike na 12. međunarodnom filmskom festivalu Bidassoa u Španjolskoj. Bio je nominiran i za prestižnu nagradu Grierson 2013. Autor, voditelj i redatelj: Mike Beckham Izvršni producent: Tony Freeth Produkcija: Images First za NHK, ERT & Arte Odabrao: Đelo Hadžiselimović

Najstariji kompjutor na svijetu 1

среда, 04. јул 2018.

Miroslav Matušić - Boala voinicului

Miroslav Matušić - Joc din Craina (Krajinka kolo)

Иво Андрић - ЕX ПОНТО



Milan Sljapic  Објављено је 23.06.2013. - Иво Андрић - ЕX ПОНТО Улоге: Радослав Миленковић Бранислав Платиша Драматизација и режија: Нађа Јањетовић Производња: Драмски програм Радио Београда, Април 2012. године