Translate

Претражи овај блог

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ / најчитанији Лукићев роман

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ, роман Беле Тукадруза (алиас М. Лукића)

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ, роман Беле Тукадруза (алиас М. Лукића)
први део трилогије романа АНЂУЈКА (или "Младост без старости и живот без смрти")

четвртак, 1. октобар 2009.

Магија боја и облика


На фотографији: Слободан Г. Јовановић и Мирослав Тодоровић, Галерија Центра за културу „Градац“ у Рашки, 17. јун 2009.

Уз Пределе Слободана Г. Јовановића




Предели боје ове речи стихови

Предели што путују са изложбу на изложбу

Велика радост боја светлост/и сећања

Из: Предели С. Г..Ј



СЛИКЕ Предели Слободана Г. Јовановића су својеврсне химне природи. Лирски интониране оне су видљива поезија природе. Изражена је језиком боја, језиком универзалног духа који визулено дочарава чисту поезију природе. Она „плави нашу свест не само бојом него и светлошћу предела, једном речју значењем“. Слободан Г. Јовановић је истински сликар = песник природе, песник који се надахнуто изражава бојом као сликар, светлошћу као фотограф. Он се бојом изражава када слика пределе природе, светлошћу када слика пределе људских лица. Ридовим речима казано „ оно по чему се једна врста уметника разликује од друге није њихово стање душе, њихова ментална, него је разлика између вербално-акустичког и пластично-визуелног сензибилитета; разлика у материјалу, не у методу.“

Јовановић се, дакле бојом изражава када слика пределе природе, светлошћу када слика пределе људских лица. Сликар Јовановић нам језиком боја предочава фрагменте једне свеслике, јер сви сликари сликају једну слику, као што песници пишу једну песму. Он чује музику предела која га подстиче да ствара. Јовановићево сликање предела је и знак дивљења према природи, као и тражења знаног и непознатог. Тамо, у далеком свету, где живе Индијанци, међу далеким пределима налазио је своје пределе. Ове слике на призивају и велике речи поглавице Сијетла из 1851 (?) изговорене у славу земље, неба и природе, које ево данас, добијају на актуелности: „ Земља је наша мајка, ако човек пљује на тло пљује на себе самога. То ми знамо. Све ствари повезане су као крв која уједињује породиву. Све ствари су повезане. Што год снађе земљу снаћи ће и синове земље. Човек не тка ткиво живота : он је само струк у томе. Што год чини ткању чини и себи самоме.“ (Данашње време нас уверава колико су ове рече биле профетске.) И Јовановићеве слике су својврсно ткање боја и светлости, сенки и обриса, силуета, наговештаја... Створио је народ предела који нам сугерише устројство у овом свету, на сличности које откривамо у различитостима. На Сликама С.Г.Ј скоро да нема људских творевина. Нема насеобина. Није то усамљеност духа већ порука чистоте и исконске лепоте...опомена да су људске творевине трошне и пролазне, а дела природе вечита. Неке од ових предела препознаћемо као виђене на овим просторима, и, јамачно биће нам занимљивији, јер знајући да постоје њихови двојници указаће нам на нове теме, подстаћи на размишљање о свеповезаности, о васељенској једности, у чијој смо целости и ми њен трептај. Ове слике настале, махом, у земљи где живе Индијанци, указују и на категорије вишег смисла, где се срећемо са митом и истином која упитно опомиње: Шта је живот? Блесак свица у ноћи. Јер. човек само гостује у пределу у којем се одвија његова егзистенцијална драма. Он је њен дашак, трепет листа, он је,како то стиховима каже Јован Христић...гост који дође / Закуца на врата и оде Оде / А не остави за собом ни глас...Створен од праха земаљског човек је, дакле, прах и у прах се враћа.Он је у пределу у којем је обитавао, у његовој светлости и тами... У метафизичкој просторности предела.

Слободан поклонички слика природу.Надахнут доживљај предела транспонује у слику са свим одјецима доживљаја предела са меланхоличним призвуком усамљености. „Природа сваком, ко је одабере за пријатеља враћа добротом и чистотом. Она нас подучава, али и лечи, даје сокове и пружа одговоре“ (С. Шефер). Свети Николај поручује да „читати природу, отвореним срцем и умом, значи осетити њену дубоку душу божанске хармоније у којој обитава Бог“. И не само Бог, у овим сликама обитавају народи који су били, а сада су предели које гледамо.

Гледајте ове слике, видећете и чути тишину. Видећете светлост, светлост у бојама и тишину. Тишина је она пуста, космичка црква у којој стојимо сами. Јер, Тишина је једини језик којим Бог говори. Тишина која зари из ових слика је лековита. Она нас призива. И опомиње. Са ових слика запахнуће вас свежина ваздуха, мирис гора, бистрина и светлост, призваће вам памћење на тајанство планина и далеких предела.

И на естетичном плану Слободан Г. Јовановић је остварио однос са посматрачем његових слика. Пажљиви посматрач доживљава ове слике, с некима се „препознаје“, осећа се аутентичност, слути нова митологија доживљаја природе. Осећа дух пасторалне лепоте која се отвара на свим језицима.

Јер, ове слике су својеврсне химна природи и човеку, оној непатвореној лепоти са библијским духом, која је сада чежња човека заточеном у својим творевенама- зградама, градовима.Оне нас подсећају и опомињу, призивају да се спасимо и вратимо природи. И себи...

Сликар С.Г. Јовановић је преточио виђено у слике, облик је прешао у нови израз, у васколике слике изабране за своју душу и душу свих нас који смо овде.



Крстовдан, 2009. Мирослав ТОДОРОВИЋ




_________________________
Био-библиографска белешка :

СлобоДАН Г. Јовановић, рођен је 1949. године. Завршио студије на Факултету драмских уметности и Вишој школи за примењену уметност и дизајн у Београду.

Предавао на William Allen White School of Journalism and Mass Communication на Универзитетеу у Канзасу, на Факултету примењених уметности у Београду, Факултету уметности у Приштини, Филозофском факултету у Нишу, Школи за видео и ТВ продукцију југословенског института за новинарство из Београда, Уметничкој школи у Нишу и Центру за савремену журналистику у Београду.

Имао самосталне изложбе у: Покрајинском културном центру у Приштини, Галерији савремене уметности у Нишу, Галерији Дома југословенске армије у Нишу, Галерији Замка културе у Врњачкој бањи, Народном музеју у Прокупљу, Завичајном музеју у Александровцу, Галерији културног центра у Врању, Галерији Басара – Обрадовић у В. Бањи, Галерији српског лекарског друштва у Нишу, Песничком атељеу М. Тодоровића, Галерији културног центра у Сврљигу, Галерији дома културе у Рашкој...

Живи и ствара са Машом у Нишу. Пријатељује са Мирославом.

субота, 22. август 2009.

Нереална слика


Црни дани за часописе


Угледне публикације из културе, књижевности и уметности ових дана добиле уговоре из Министарства културе, са знатно мање новца од очекиваног, што их приморава на пуко преживљавање или нестанак

Часописи за уметност и културу, попут „Градине”, „Мостова” или „Књижевних новина”, ових дана добили су уговоре из Министарства културе, по којима ће за ову годину добити махом по 300.000 динара за издавање својих угледних гласила, што једва покрива најосновније трошкове. Часопис „Савременик” није добио ни динара на конкурсу који је министарство расписало почетком прошле године, док је примера ради, реномирана крушевачка „Багдала” добила 80.000 динара.Према речима Зорана Пешића Сигме, главног уредника „Градине”, из Министарства културе још није стигла потврда када ће овај новац дефинитивно бити и уплаћен, а сума једва да је довољна за штампу.

......
Срба Игњатовић, главни уредник часописа „Савременик”, каже да већ две године није добио ни динара на конкурсу Министарства културе.– Практично је направљена сеча часописа. Тако драстичне мере нису се догађале ни у време санкција, водила се каква-таква брига да периодика преживи. Пошто нам је и мрежа библиотека прилично јадна, само мали број њих може да откупи часописе – каже Срба Игњатовић.Игњатовић се присећа да су и гимназије раније посвећивале пажњу угледним гласилима из културе, а његова је била претплаћена на „Књижевност”, „Летопис” и „Видике”. Познато му је да је у последње време само Девета београдска гимназија узимала часописе, а онда је и она одустала.– Можда неко сматра да то више није атрактивно, али периодика је веома значајна као мера једног времена. „Савременик” је један од два најстарија часописа. Разумем смањење новца, али потпуно ускраћивање новца је страшно. Увек је било тешко, али не разумем да не могу да не добијем бар сићу од новца. Са сићом бих могао да пливам, уз уобичајену помоћ спонзора и донатора – истиче Игњатовић и напомиње да новца увек има, али када је у питању подстицање масовне културе, као што је „Егзит”, који је комерцијална манифестација и који на сву зараду није обавезан да плаћа ПДВ.У новом броју „Савременика”, Игњатовић се у уводном тексту часописа обратио читаоцима са апелом за новчану помоћ:„Чак и под санкцијама успевали смо да исплаћујемо макар и симболичне хонораре, преводиоцима, пре свега. Било је то могуће захваљујући помоћи Министарства културе Србије: откупу примерака за готово све библиотеке… Будимо јасни: „преки суд” је радио и часопис осудио на смрт. Министри долазе и одлазе. Нема тог коме нисмо угледали леђа. Они поњаве од људске косе (4,5 тона), као уметност, шаљу на Бијенале, у Венецију. Своје „бестселере” преводе о државном трошку а паре за узвратни део трампе, преводе страних књига, додељују опет себи”, каже, између осталог, у апелу за помоћ Срба Игњатовић.

-----------------------------------------------------------

Добитници на конкурсуНа конкурсу за финансирање часописа у Министарству културе, следећим публикацијама је одобрен новац: „Orchestra” из Београда (400.000 динара), „Ју филм данас” из Новог Сада, 100.000 динара, „Багдала”, из Крушевца, 80.000 динара, Београдски књижевни часопис (300.000), Годишњак Српског ПЕН центра (100.000) динара, „Градац”, (400.000) динара, Градина, Нишки културни центар (300.000), „Златна греда”, Нови Сад (400.000), „Зограф”, Институт за историју (80.000), „Источник”, Београд (300.000), „Књижевне новине”, Удружење књижевника Србије, Београд (300.000), „Књижевни лист”, Београд (300.000), „Књижевни магазин” (400.000) динара, „Кораци”, Крагујевац (300.000), ЛУДУС (500.000), „Мостови” (300.000), „Нови звук”, Факултет музичких уметности, Београд (200.000), „Нови филмограф”, Београд (100.000), „Писмо”, Земун (400.000), „Повеља”, Краљево (300.000), „Поља”, Нови Сад (400.000), „Реч”, Београд (300.000), „Свеске”, Панчево (200.000), „Северни бункер”, Кикинда (200.000), „Сцена”, Стеријино позорје, Нови Сад (300.000).

-----------------------------------------------------------

Има и задовољнихМеђу уредницима књижевних часописа има и задовољних. Тако Ласло Блашковић, директор новосадских „Поља”, каже да још није упознат са сумом новца коју је добио од Министарства културе (400.000 динара), али да успева да објављује часопис превасходно захваљујући новцу који добија из градске касе Новог Сада. Стеван Бошњак, уредник нишког часописа „Унус мундус”, каже да уопште не прати да ли стиже новац из министарства, јер увек успева да нађе средства.– „Унус мундус” објављује и књиге које су откупљене за библиотеке. Редакција часописа је интернационална. Од града добијам довољно за штампу и тренутно имам ауторских прилога за следећих пет година. Имам и добру сарадњу са библиотекама, рецимо, Библиотека града Београда откупљује по 50-60 бројева часописа – каже Стеван Бошњак. Његова пракса је, како напомиње, да ауторима не плаћа хонораре.


Станко Стаменковић[Политика: објављено: 18/08/2009]


Коментар:Београдске ЗАВЕТИНЕ већ 26 година не добијају никакву помоћ, ни за своје зборнике, ни за своје часописе. Видите како, према писању Политике, кукају на министра, кога ми не бранимо, не. Лако је издавати часописе туђим парама, прелако. Лако је писцима блиским врховима актуелног режима, од А до Ш. А какви су углавном часописи у Србији? Много личе једни на друге... Часописна бижутерија...

Опомена: Чланак Политике није пренет у целини, али су дати најкарактеристичнији детаљи. Ми се трудимо да будемо коректни. Међутим, све чешће се дешава да нам поједини електронски медији, - чак и они који су нам тобоже наклоњени, и овде у Србији и у свету, узврате некоректно, тј. преузму неки наш пост, али га "осакате", тј. изоставе наш став. Због тога смо у ситуацији да такве постове бришемо, иако то нерадо чинимо. Што смо учинили и са протоверзијом овог поста. Немојте преносити наше постове, ако то не чините коректно, не чините нам никакву услугу, напротив!

Заветине су ових дана штампале, без ичије помоћи, нови, први број књижевног часописа "Оркестар СУЗ", али вест о томе нису преузели они којима је тобож на срцу промена, друкчија, другачија Србија. Много још увек има лицемерја у српском друштву, па и у нашој дијаспори, која је и тужна, и полуписмена, несрећна, необавештена...

недеља, 14. јун 2009.

Морска црква / Нове песме Мирослава Тодоровића


ПЛАВА ШПИЉА
(Морска црква)
БРОДИЋ је упловио у шпиљу, у плавичасту светлост која је живо титрала по чудесно избораном стењу-зидовима.
Зидови, тако их је море обликовало, као и куполу, горе, у којој се сенке светлости трепераво сплићу и расплићу. Све ово чини се нестварним, као у сну; јава је овде прозборила ћутањем морских дубина зачарана.
Ово није Плава шпиља (тако је човек -овоземаљац види) него Морска црква. Овде стижу таласи са тајном пучина. (Јал таласи, јал душе морске?) Овде се исповедају. Можда крију невидљива блага. Ово је место тајна мора.
Али шта ћемо ми овде? Гласови усхићени лепотом коју не може изразити људска реч.
А шум мора све надглашава, разлива у лебдећу светлост, мирисе, топлину, измаглицу... вечност.
ЗИБАЛИ су се таласи, укрштале раскоши светлости висина и дубина. Чинило да све је светлост, као и овај запис - жвва песма, са кричањем галебова и хуком мора...
09. 09. 1997. Херцег Нови
Мирослав Тодоровић: Песме путовања, КК «Бранко Миљковић», Књажевац, 2009, стр.48
Ових дана изашла је нова књига неуморног и стрпљивог путника и песника. Ова збирка фрагмената истргнутих из дневника с путовања могла је понети и бољи наслов, поднаслов горње песме у прози. Морска црква – све време се овај немирни путник у тој цркви моли. Овде објављујемо веома успелу фотографију усамљеника песника на дну исушеног сланог језера на југу Туниса – Шотел Ћерид... И пропаратно писмо уреднику....

субота, 13. јун 2009.

Раде Ћурчин: БЕЗ СВЕЖЕ КРВИ И ВАЗДУХА


БЕЗДАН

Гурнули су ме.
Стрмоглављен, падао сам сатима,
Данима, месецима,
Годинама, вековима.
Сво време сам зјапио у дно, које ми је узмицало
И ширило се, ко џиновска вагина, гутајући ме
И усисавајући, одвећ алаво –
Просто незајажљиво.
Сурвали су ме сурово
У најдубљу јаму:
У опако, језиво баздеће,
Труло и смрдљиво гротло
Са свирепим, кисело-промуклим осмехом
И крваво-цакленим –
Пакленим очњацима попут кљова,
У бездан из ког излаза нема.
Још увек га тражим; не одустајем –
Морам га пронаћи!
Самотно се осећам, али знам –
Нисам сам!
Стропоштали су читаве масе
У неугашени вулкан без дна
Из којег ће лава кад-тад да искуља.

26. новембар 1999. Зрењанин
РАДЕ ЂУРЧИН

_________

Управо је публикована прва књига песама Без свеже крви и ваздуха, Г. Радета Ћурчина, родом из Зрењанина, одабрана на Великом књижевном конкурсу Едиције ЗАВЕТИНЕ (2008), која почиње песмом коју овде доносимо. Горе десно полеђина корица споменуте књиге. Објављивањем ове књиге завршен је конкурс који је потрајао скоро читаву 2008. годину, а књига, као претходних 20-ак других публикованих, може да се преузме са Веб сајта непрофитних издања Заветина ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе http://sites.google.com/site/zavetineinfo/ .


Господин Ћурчин се успешно огледао и као преводилац са руског. Управо нам је послао и превод једне песме Мајаковског, који овде доносимо.


Владимир Мајаковски

ЧУЈТЕ!


Чујте!
Ако се звезде пале –
значи да је управо то некоме нужно?
Значи – неко жели да оне постоје?
Значи – неко те испљувке назива бисерима?

И, сатирући се
у мећави подневног жара,
продире до бога,
боји се да је закаснио,
плаче,
љуби му жилаву руку,
моли –
да обавезно буде звезда! –
клања се –
неће издржати патњу без звезда!
А затим
Забринут шета,
Ал` спокојан споља.
Говори некоме:
''И, како ти је сада?
Није ти страшно?
Ни мало?''
Чујте!
Јер, ако се звезде
пале –
значи – некоме је потребно баш то?
Значи – да је неопходно,
да се свако вече
изнад кровова
упали бар једна звезда?!

(1913)

____________________________________

Sent: Friday, June 12, 2009 11:03:56 AMSubject: Predlog

Gospodine Miroslave Lukicu,

najtoplije Vam se zahvaljujem na dobroj volji, maru, vremenu i strpljenju koje ste mi posvetili, kao i na dragocenim savetima.
I Bratislav Milanovic (i Maja Volk, Milan Paroski, Dimitrije Bjelica i dr. manje poznati piscii (jos desetak) kojima sam promovisao knjige u Beogradu u Jahting klubu, Pubisu i Red Staru), a i moji rodjaci iz Kanade (stric, sestre...), Beograda i Zrenjanina, pa roditelji, komsije i mnogi prijatelji i poznanici bice odusevljeni kad izadje moj pesnicki prvenac........
Раде Ћурчин



петак, 12. јун 2009.

Zavrnute slavine ministarstva






Prazni računi književnih časopisa



Urednici uglednih publikacija posvećenih umetnosti i kulturi kažu da, iako je prošlo šest meseci od konkursa za finansiranje, još ne znaju kada će dobiti novac iz Ministarstva kulture
(N. Kocić)
Urednici časopisa posvećenih književnosti i umetnosti, kao i mnogi drugi kulturni poslenici, na svojoj koži osećaju tešku ekonomsku krizu i rebalans budžeta. Uredništva periodičnih publikacija, poput „Gradine”, „Letopisa”, „Mostova” i drugih još ne znaju kada će dobiti novac za troškove i na jedvite jade uspevaju da održe kvalitet i redovnost izlaženja svojih uglednih glasila.
Prema rečima Zorana Pešića Sigme, urednika niškog časopisa „Gradina”, nepoznato je koliko novca će stići iz kase Ministarstva kulture, a troškovi štampe i honorara pokrivaju se uglavnom od novca koje obezbeđuje grad Niš.
– Novca nema, a već je jun. Mi smo krajem prošle godine pokrenuli akciju za osnivanje Asocijacije za časopise, ali nikada nismo dobili odgovor od Ministarstva kulture. Časopis „Gradina” je poznat i van naših granica, gostovao je na nekoliko međunarodnih prezentacija – napominje Pešić, i ističe da bi bilo dobro da od Ministarstva kulture uskoro dobiju obaveštenje sa kojim će novcem moći da računaju.
Slična, nezavidna situacija je i u Matici srpskoj. „Letopis Matice srpske”, prema rečima Ivana Negrišorca, glavnog urednika, za sada uspeva da zakrpi troškove iz unutrašnjih rezervi koje će uskoro biti na nuli.
– Matica Srpska stoji veoma loše, pa samim tim i „Letopis” koji dobija novac iz istog izvora kao i matična kuća. Mi smo, za sada, žestoko zakinuti. Imamo tu sreću što štamparija i naši saradnici imaju puno poverenje u nas, iako ne isplaćujemo honorare jer nemamo novca, inače ne bismo mogli da se izborimo. Ali, ako nešto ne bude učinjeno, pitanje je da li ćemo moći da izlazimo – ističe Negrišorac.
Uprkos svemu, junski broj „Letopisa”, kaže naš sagovornik, izaći će za nekoliko dana. Negrišorac zaključuje da je u tranzicionim vremenima ugledni časopis Matice srpske uspevao da izađe sa standardnih 12 brojeva godišnje i da do sada nikada nije smanjivao broj strana, pa se nada da će tako biti i ubuduće. Inače, Matica srpska se, prema rečima Ivana Negrišorca, finansira na osnovu Zakona o Matici srpskoj, ali to u vreme ekonomske krize nema puno efekta, pa su „osuđeni” da dele sudbinu ostalih publikacija.
Književno-prevodilački časopis „Mostovi”, koji tromesečno objavljuje Udruženje prevodilaca Srbije, takođe, pokušava da se izbori sa besparicom.
– Časopis glavninu novca dobija od Ministarstva kulture, na osnovu konkursa za sufinansiranje časopisa koji se raspisuje svake godine. Minimalna sredstva obezbeđuju se pretplatom. Časopis je u dva navrata dobio podršku fondacije „Pro Helvetia” – kaže Drinka Gojković.
Naša sagovornica kaže da je u poslednjih deset godina časopis raspolagao sredstvima dovoljnim za objavljivanje samo dva, umesto četiri ozbiljna broja godišnje.
– U ovom trenutku, račun časopisa „Mostovi” potpuno je prazan. Nama su odobrena sredstva za 2009. godinu, ali se ne zna ni u kojoj visini, ni kada će biti uplaćena – ističe Gojkovićeva.
Ona napominje da su u „Mostovima” svesni koliko je ekonomska situacija u Srbiji problematična, ali napominje da je Ministarstvo kulture moralo, u načelu, da pronađe model koji će vrednim časopisima omogućiti da zaista žive, a ne tek da preživljavaju.
– Prva pomoć mogla bi da bude da se sve biblioteke u Srbiji, a ima ih oko 150, pretplate na relevantnu periodiku, u koju „Mostovi” svakako spadaju – predlaže Gojkovićeva i podseća da ugledni prevodilački časopis sledeće godine slavi četrdeset godina postojanja i zaključuje:
– Smatramo da ova činjenica obavezuje ne samo uredništvo časopisa i njegovog izdavača, Udruženje književnih prevodilaca Srbije, nego i Ministarstvo kulture Srbije.




S. Stamenković
---------------------------------------------------
Ministarstvo preispituje konkurs



U informativnoj službi Ministarstva kulture kažu da je trenutno u toku preispitivanje januarskog konkursa za časopise posvećene književnosti, umetnosti i kulturi, i da bi uskoro trebalo da bude poznato kada će i kome novac biti uplaćen.

[objavljeno:u Politici, 12/06/2009]


Beleška
ZAVETINE počev od 2000. godine, objavljuju preko 6 privatnih književnih časopisa bez pomoći države, one koja finansira izlaženje ne jednog časopisa. Kao i bez pomoći stranih investitora. Osnivač ZAVETINA, iako spada u najmanje imućne srpske pisce i izdavače, o svom trošku i na svoj rizik je štampao i Zavetine, i Drvo života, i Treću Srbiju, i Identitet.
Kako to izgleda? Eh, braćo i drugovi i prijatelji znani i neznani, probajte, isprobajte, pa nam javite!

понедељак, 26. јануар 2009.

Pitanja / Veliki književni konkurs Edicije ZAVETINE / Pretplata


Poštovani,


Zovem se Marko Vorih i često pratim vaše blogove i postove.
Prijavio sam se za vaš konkurs prošle godine i objavili ste jedan moj rad
u svom ljetnom dvobroju Zavetine. Zanima me kako mogu doći do toga broja gdje da vam pošaljem novac ?, i kada će biti objavljeni rezultati natječaja?.
Unaprijed Hvala...*

______

* Što je bliži kraj književnog konkursa Edicije ZAVETINE, sve je više ovakvih pitanja, pisama, nedoumica. Tim ZAVETINA nastojao je redovno da Vas informiše preko Blogosfere ZAVETINA.

Obaveštavamo vas da je stiglo na stotine rukopisa, da su stizali tokom čitave minule 2008. godine, ali da ubrzano stižu i ovih januarskih dana, nedelja... Požurite!! Posle 25. februara, dokle smo produžili rok za slanje rukopisa, nećemo više primati rukopise na konkurs. Posle 25. februara, počećemo da objavljujemo širu listu prispelih rukopisa, od kojih ćemo odabrati, nadamo se, tridesetak najboljih... Dotle, strpljenja.

Što se tiče nabavke naših časopisa, verzija štampanih na papiru, o tome se možete lepo i podrobno obavestiti sa našeg sajta www.zavetine.com , stranica sa uputstvom za nabavku časopisa. Pošto se naši štampani časopisi na distribuiraju po knjižarama, mogu se poručiti direktno od Zavetina.

АГРЕГАТ. Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Књижаре на мобилним колосецима Сазвежђа З | Раде нонстоп