..
..
 |
| Оснивач "Заветина", М. Лукић, лето, 2017. |
ПОСЕБНА ПОРОДИЧНА ЗАВЕТИНА : Алтернативна издања
 |
| Један од првих плаката "Заветина" (Београд, јесен 1983.) |
..
УСПЕХ И НЕУСПЕХ, Београд, 2007.
 |
| Кућа у Мишљеновцу (1997), и новински исечак - књижевни оглас Заветина, Субота, 20. јануар 2007 (Политика) |
 |
| Кока, двориште у Мишљеновцу |
..
ЛЕТО 2017. МИШЉЕНОВАЦ. Знаци препознавања
 |
| Тамњаника. (Лоза посвећена родитељки, Наталији) * |
ЛеЗ 0012578
Мишљеновац је село на обали златоносног Пека у Звижду (североисточна Србија). У самом центру села, испред сеоске Општине, уздизао се храст који је наткриљивао својом крошњом добар део општинског дворишта. То дрво је било посвећено, сеоски Запис. Осушило се седамдесетих година 20. века. Нико се није усуђивао да га обори, јер се веровало да је дрво заштитник села од громова, поплава и суша.
Под тим дрветом се славила главна сеоска слава, Заветина, Спасовдан. Или како се говорило: Велика заветина. Што значи да је била и Мала, која се славила само један дан, нешто касније…
Друго посвећено дрво уздизало се на крају Просјанског пута – старог турског пута, који је водио из села Мишљеновца према Пеку, ливадама и Стржевици. И то посвећено дрво беше храст, стар стотинак година, али се и он почео сушити седамдесетих. Када га је гром једном приликом погодио и запалио, није сагорео. Иако дотучен силама неба, храст је пружао изданке још неколико година. А онда се сасвим осушио, али никоме није падало на памет да га обори.
Оба храста, разгранатих крошњи, запамтили су због дуговечности, и с обзиром на месту где су расли, толико тога. Ех, да су умели да причају, да испричају све оно што су запамтили!
Сећајући се тих храстова, заштитника и горостаса, видим тако јасно читаво своје детињство, своју судбину, и поглед на један овоземаљски рајски врт. Та два посвећена дрвета су се подмладила у плодној црници мога сећања и расту даље увис, наткриљујући и зарасли пут и поље и суседна дворишта сеоске општине мишљеновачке… ( Ознака ЛеЗ 0004348 )
Нема коментара:
Постави коментар