Станари сада плаћају кирију према тарифама "Инфостана", али би Универзитет могао да их изда по тржишним ценама и оствари више новца за испуњавање воље задужбинара...

Око 1.500 људи који живе у становима задужбина и фондација промениће ускоро адресе. Власници некретнина БУ, СПЦ, Српско лекарско друштво... Од 460 објеката, 300 је у срцу Београда. - НОВОСТИ ОТКРИВАЈУ  Држава исељава заштићене станаре  

Светогорска

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Задужбинари обновили сјај Србије
• 
  Станари Мачванске траже парк, а не пумпу и бараке

• Задужбине су заветни ковчег нашег народа
• Талац сам зграде у којој живим!
• "Титу" с Миљаковца не дају да се повуче

У 460 станова у власништву задужбина и фондација живи око 1.500 такозваних заштићених станара, односно закупаца на неограничено време. По закону о њиховој регистрацији, сви би требало да се пријаве до пролећа, да би држава знала за колико њих је дужна да обезбеди пресељење.

После тога, задужбине ће економски располагати својим некретнинама, које се налазе на најатрактивнијим локацијама у Београду, Новом Саду, Нишу... Према речима Светлане Ристић, из Одсека за стамбено право Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, само у Београду их, према анкети из 2012-2013, има 293. Београд, у коме је највише станова у власништву задужбина, већ је објавио позив за пријављивање.

Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији има 127 фондација и задужбина. Највећи власници некретнина су Београдски универзитет, Задужбина Николе Спасића, Фондација "Солидарност", СПЦ и Српско лекарско друштво, које има целу зграду у Краљице Наталије, у Београду, у спору око власништва.

Универзитет у Београду, некада један од три најбогатија у Европи, управља задужбинама које имају око 125 станова са заштићеним станарима. У овој институцији кажу да би били врло задовољни ако би општине Врачар и Стари град, на којима се станови налазе, нашле тим људима алтернативни смештај.

Станари сада плаћају кирију према тарифама "Инфостана", али би Универзитет могао да их изда по тржишним ценама и оствари више новца за испуњавање воље задужбинара. А то је обично исплата стипендија и награда надареним студентима.

Неке од зграда налазе се у самом срцу града: на Теразијама 39, Андрићевом венцу 12 и Светогорској 12.

- Ови станови су у власништву седам задужбина које су поверене Универзитету на управу - објашњава проф. др Живослав Тешић, проректор за науку. - УБ је власник много већег броја некретнина, али оне нам још нису враћене.

Српска академија наука и уметности не управља ниједном задужбином која је власник станова са заштићеним станарима, потврдио је управник послова САНУ Будимир Лончар:

- Задужбине су посебна правна лица и о њима одлучују управни одбори, осим ако жеља дародавца није да баш Академија управља.

Маја Нешић из Удружења грађана за заштиту права корисника станова у стамбеним зградама задужбина је задовољна што је најзад изашао нацрт Закона о становању и одржавању зграда:

- Први пут после 70 година постоји воља државе да реши проблем закупаца на неодређено време у становима у својини грађана и задужбина. Закупци нису криви што су се нашли у овој ситуацији, па је држава обавезна да исправи грешку коју је направила. Једино реално решење је пресељење станара у друге станове које ће моћи да откупе, и повраћај ових власницима.

Међутим, Удружење има и неке озбиљне замерке. Да би закупци прихватили законско решење потребно је у њега унети: додатно повећање основне понуђене квадратуре по првом члану домаћинства (са 30 на 45 квм); додатно повећање квадратуре у односу за породице које напуштају станове преко 100 квм; прецизирање локације обезбеђеног стана за пресељење, чиме би се умањио коруптивни елемент и осигурало да људи из центра неће бити пресељени у рубне општине; укидање ограничења да чланови домаћинства који су рођењем или удајом то постали после 1973. немају право на стан у случају смрти носица станарског права. У супротном, закупци ће бити десетковани и избачени на улицу.

Многе задужбине су у међувремену угашене. Удружење сматра да када задужбина није обновила рад, а доста њих не може да добије решење од Агенције за реституцију о повраћају имовине, станари треба да остану у тим становима и стекну право откупа. Овако ће их преселити на периферију, а у те станове уселити друге људе који ће моћи и да их откупе!

НЕЈАСНИ КРИТЕРИЈУМИ

СВЕТЛАНА Ристић подсећа да је Министарство културе још деведесетих требало да утврди зграде задужбина чији станови се изузимају од откупа. Али, донетим правилником се само наводи списак задужбина чији станови се изузимају од откупа, али нема јасних критеријума ко може да настави рад. Следећим правилником додатно је смањен списак зграда задужбина, а нагађа се да су ти станови већ откупљени. Не зна се по којим ценама. 

Држава исељава заштићене станаре

ОГЛЕДАЛО ВЕКОВА, Раде Сиљан

из нових књига српских издавача

СIР - Каталогизацијa у публикацији - Народна бибпиотека Србије, Београд

821.163.3-1

СИЛЈАН, Раде, 1950-

Огледало на вековите = Огледало векова : избрани и нови песни = изабране и нове песме / Раде Силјан = Раде Сиљан ; изабрао и са македонског на српски превео, одабрал и од македонски на српски превел Ристо Василевски : поговор Мико Цвиетик = Мићо Цвијетић. - 1. кзд. - Смедерево : Арка, 2015 (Смедерево : Арка ргеss). - 321 стр. : 21 сгп. - (Бибпиотека Логос, Македонски венец = Македонски венац ; књ. 1 = кн. 1)

Упоредо мак, изворник и срп, превод. - Тираж 300, - Вишеслојан и свеобухватан песнички универзум: стр. 286-305. - За авторот: стр. 308-313.

ISBN 978-86-7610-152-8

СОВSS.SR-ID 213934092

...

ЕПИЛОГ

ЈЕДНО ИМЕ ЗА МРТВЕ  

ДРУГО ИМЕ ЗА ЖИВЕ

У тајној књизи

Сакривена је сва лаж

О мом народу

Који од проклетства страда

Историја спава

У нечијој лудој глави

Издалека се чује

Кукавичин глас

Судбина века

 Заборављена слика

У мрачном долапу

Презрела јабука

Утрнула свећа

Прогнана лепота

А хдадни ветар

Широко поље

Ситном росом засипа

Од урокљивих очију

Наша се туга

Крије у прамену беле косе

А ране боле

А ране боле

У древној цркви

Лица светаца

За друто небо моле

Пред Божјим дверима

Деца наше деце

С болним мислима

По живом песку ходе

Хор усамљених срдаца

Пред олтаром наде

Спас за род траже

Туга спава

У псећој глави

А стално веје

Крвава бура

Пред прагом

Старе куће

Ветар заблуда

Завејава вековни траг

На растанку с јавом

Тихо тиња

Кандиоце у мраку

Времену будућем

Невидљиве руке

Отварају древне двери

Кроз процеп живота

Припитомљене звери

Мутном реком плове

На ивици сећања

Историја спава

Последњи чувари сна

Блуднима говоре

Једно име за мртве

Друго име за живе

СВЕДОК

Кандило детињства

У старој кући

Годинама трепће

Мене тражи

Мене чека

У  чађавој кухињи

Мог времена

Прекрштених ногу

Седи туга века

 

Полеђина корица

СВЕДОК

Кандило детињства

У старој кући

Годинама трепће

Мене тражи

Мене чека

У  чађавој кухињи

Мог времена

Прекрштених ногу

Седи туга века

Мене тражи

Мене чека

У огњишту без пламена

Белило младости

Сакрило се

У крилу ноћи

Мене тражи

Мене чека

______________________________________

        Мићо Цветић:ВИШЕСЛОЈАН И СВЕОБУХВАТАН ПЕСНИЧКИ УНИВЕРЗУМ

У богатом сазвежђу смедеревске Арке, издавача препознатљивог укуса, веЋ деценијама се појављују, превасходио, битна дела нз македонске, али и српске књижевности. Из, по свему, сродних литература и народа, блиских по духу, души и судбини, са узајамним стваралачким и сваким другим прожимаљима, ослонцима и укрштајима. Кроз исто пробирљиво и густо издавачко решето пролазе и важна дела из осталих балканских, словенских и других европских литература, са доминантним нагласком на поетском стваралаштву.

Наравно, македонска и српска књижевност, пре свега поезија, дубоко су укорењене у примарном издавачком фундаменту. Досад је објављено више десетнна књига македонских песника и прозних писаца, различитих генерација и поетичких усмерења. Последњих година исплетен је и посебан, песнички Српски венац, у који је уграђено преко двадесет двојезичних књига, на српском и македонском, савремених српских песника. Које је бирао и преводио, за своју издавачку кућу и душу, као и бројне раније објављене књиге, песнички, преводилачки и издавачки неимар Ристо Василевски. Управо он уграђује и први песнички камен темељац у тек пројектовану, сродну, двојезичну едицију Македонски венац, књигу Огледало векова Радета Сиљана (1950), његове изабране и нове песме. Избор из поезије једног од водећих савремених македонских песника, репрезентативан и прилично обиман, сачинио је Василевски, Он се потписује и као преводилац са македонског на српски овог двојезичног издања. Пре две године у Скопљу је публикован обимнији избор Сиљанове поезије, чак на 400 страница, под истоименим насловом. Међутим, и у овој редукованијој верзији, песников учинак изгледа раскошно и моћно.

Целим својим творачким и интелектуалним бићем, Раде Сиљан је у свету књижевности: као песник, критичар, есејиста, антологичар, преводилац, уредник и издавач, чија се реч цени и мишљење уважава. Ипак, круну стваралачког опуса представља поезија, која вишеструко маркира његову препознатљиву уметничку персоналност. Слојевит и разуђен песнички свет, поетички универзалан и свеобухватан, како га добро ситуира управо Ристо Василевски: „Песничке сонде Радета Сиљана, и када њима посматра прошлост, и када их усмерава ка будућности, увек стоје на тлу садашњости и чине га песником савремености. Отуд се многи призори у његовој поезији могу схватити као комутације и конвергенције, као сведочења о савременом животу која нису лишена ни митских, ни онтолошких, ни космогголитских предзнака, ни консекутивног дискурса; као пледоајеа за садашњост".

Рецепционе и критичке видике ирема целини једног изузетно респектабилног песничког учинка, читаоцу у доброј мери отвара референтни текст књижевног зналца и универзитетског гтрофесора Стефана Влахова-Мицова, објављен као предговор поменутом македонском нзбору Сиљанове поезије. Он га назива „медитеранским мудрацем", који је још од својих првих књига снажно усмерио своје „филозофско једро". „Код овог песника и мисао и емоција представљају једну недељиву целину", пише Мицов, а његов космополитизам „није етнички ограничен али је симулиран етнички". И, подвлачи; „Његови стихови обликују слике целости, завршености, хармоније. Будући да је свака индивидуа самосвојна величина, Сиљаново твораштво делује индивидуално и целовито".

Раде  Сиљан припада генерацији македонских песника која се јавила у књижевности почетком седамдесетих година прошлог века. Већ својом првом песничком књигом, Трећи лик времена (1975), скренуо је озбиљну пажњу на себе као аутентичан и самосвојан песнички глас. На коју се тумачи и књижевна критика, као битну књижевну чињеницу, често враћају, при самераваау и вредновању његовог песничког опуса, обликованог у последње четири деценије. Из Сиљанове песничке биографије уочљива је чињеница да је, уз друге важне књижевне послове, закључно са 2005. годином, објавио свега пет песничких књига. По необично успореном издавачком ритму, кад су у питању песници. Са паузама, у два случаја, и по десет година. Након тога, уследило је евидентно издавачко убрзање, по једна песничка књига годишње.  Реч је, сигурно, о акумулираној стваралачкој енергији која је наметнула такав темпо, у новим књигама оплодотворио изузетан творачки ум, мудрост и искуство.

У квантитативном збиру, за четири деценије, четрнаест песничких књига, што није ни мало, ни много. Рекли бисмо, за песника Сиљановог формата, чија свака књига поседује нарочиту тежину, права мера. Уз додатних више репрезентатквних избора из његовог песништва. Из поезије која мисли, памти, подсећа, опомиње. Про-мишља векове и време садашње, имагинира снажну, гномску реч, поруку и слику. Односно, по Сандету Стојчевском, Сиљанова поезија „доноси пластове богате лирске материје, ведрину и густину, полусенке и тајанства, фасцинантне лирске потезе једног давио доказаног мајстора и, исто тако, огромне дозе питомине и топлине, неоспорну забринутост за појединца и колектив, за род, земљу и отаџбину."

Српски књижевни критичар, није био у ситуацији да прати песништво Радета Сиљана, па и македонску савремену поезију, целовитије, већ парцијално и са ограничавајуће дистанце. Нема ни потпун увид у његов досадашњи песнички опус, поетичке поступке и мене. Зато се, нужно, у критичком промишљању једног особеног песничког света мора, у доброј мери, ослонити на понуђени избор његове поезије Огледало векова Риста Василевског. Према њему критички промишљати и тумачити Сиљаново песништво. Наравно, уз драгоцену припомоћ релевантних македонских критичара, који га сагледавају по ширини и дубини, као његови савременицк и сапутници.

Перманентно, од прве до најновијих књига, у песничкој орбити Радета Сиљана су неки битни феномени човека и света, универзалне категорије и појмови, теме и мотиви, које доследно и снажно имагинативно надграђује, поетско-филозофски промишља и формулише. Неки од њих, амблематично су маркирани у насловима бројних песама и циклуса, принављани кроз целину његовог поетског опуса. Најављени и наглашени, чак варирани, и у самим насловима песничких књига....  (ОДЛОМАК ИЗ ПОГОВОРА, стр- 286, 288, 290 )

       = Биографија песника  Раде Сиљан (с. Жван, код Демир Хисара, 1950) - песник, есејиста, књижевни критичар, преводилац. Завршио је Филолошки факултет у Скопљу. Радио је као новинар у листовима „Студентски збор' и „Наш свет'. Био је главни уредник трећег програма Македонског радија и директор издавачке куће „Македонска книга", Оснивач је и директор издавачке куће „Матица македонска" у Скопљу, Члан је Словенске академије књижевности и уметности (Варна, Бугарска), Друшгва писаца Македоније (био је секретар,  у два мандата председник: сада је председник Скупштине ове асоцнјације) и Македонског ПЕН-центра,

Аутор је књига:

Трећи лик времена (поезија, 1975),

Сенке јаве (поезија, 1980),

Пронађени облик (критике и есеји. 1986),

Дијалог с временом (критике и есеји, 1988),

Гласник (поезија. 1989),

Македонска иоезија XIX века (антологија, 1989),

Македонска драма XIX  и ХХвека (антологија, 1990),

Зазиђивање сенке (поезија, 1990),

Магија речи (критике и есеји, 1991).

Македонска поезија XIX и XX века (антологија, 1992),

Сто година македонске драме (антологија, 1992),

Осамљени поглед (избор поезија, 1996),

Нова и савремена такедонска поезија (антологија, 1996),

Модерна македонска поезцја (антологија,1997),

Књижевне координате (критике и есеји, 1999),

Пресликано време (поезија, 1999).

Прилози настави књижевности у пет књига (критике, 2000),

Глас предака (поезија, 2001),

Зазиђвање сенке (на српском језику, поезија, 2001),

Забрањена одаја (антологија - приче, 2004),

Горки вилајет (поезија, 2006),

Македонски писци и дела књ. 1 (критике и есеји, 2006),

Сенке домовине (поезија, 2007),

Македонски писци и дела књ. 2 (кригике и есеји, 2008).

Македонија пева (антологија, 2008),

Македонска књижевна критика (антологија,    2008).

Македонске приче (антологија, 2008),

Врхови (поезија, 2008),

Кругови (поезија, 2009),

Завештања (поезија, 2010),

На мегдану због домовине (поезија, 2010),

Огледи о македонском песништву (критике и есеји, 2010),

Огледи о македонској књижетвности (критике и есеји, 2010),

Ibro aperto, Тrieste, FrancoPuzzoEditore, 2010,

Токови македонске књижевности (критике и есеји, 2011),

Молитве (поезија, 2011).

Блажена (поезија, 2012),

Нова и савремена македонска поезија (критике и есеји, 2012),

Сенка века (поезија, 2013),

Огледало века (поезија, 2013),

Антологија балканске приче (2014),

Молитве, блаженства, сенке (поезија, 2014),

Савршен облик (огледи и критике, 2014),

Зло време (на бугарском језику, поезија, 2014),

Отворена књига (поезија, 2014).

Сиљан је коаутор петотомне едиције Македонска књижевност у књижевној критици (1973/74).  Године 2010, издавачка кућа „Матица македонска" објавила је избрана дела Радета Сиљана, у шест гомова.

Награде:

Студентски збор -1975,

Кочо Рацин -1986.

Награда за најбољу критику -1987,

Браћа Миладиновци -1990.

Арџесис, Букурешт -1993.

Ацо Шопов -1999.

Дмитар Митрев - 2001.

Гоцева повеља - 2001,

Веља кутија - 2008.

Кочићево перо, Бања Лука - 2008.

Златна олуја, Кијев - 2008,

Davidias, Загреб (за издавачку делатност) 2009,

Un poeta per la pace,  Трст - 2010,

 „11 Октомври“,  државна награда за животно дело – 2010,

Михај Еминеску, Крајова - 2011.

Геза Гардоњи, Будимпешта - 2013.

Grand Prix „Grigore Vieru“, Кишинев - 2014.

Амбасадор пријатељства, Софија – 2014,

Вилин коњић, Софија - 2014.

Награда за најбољу песничку књигу часописа ..Књижевност и уметност", Кишинев, Молдавија - 2014.

Раде Сиљан је на македонски језик превео деда Јанка Брајковића, Ивана Братка, Бранка Миљковића, Душка Новаковића, Џона Филипса и Саше Хаџи Танчића.

На стране језике преведено је више од двадесет његових књига. 

( извор, биографија из књ. Огледало векова, двојезично  македонско-српско изд., стр. 309, 311, 313)

     == Књига  се може поручити директно од издавача: ИП АРКА СМЕДЕРЕВО, 11300 Смедерево, др Миладина Милића 3, тел. : 026.646-980. E – mail: arkasmed@yahoo.com

Немци покренули фузиони реактор - бесконачни извор енергије

И из воде ћемо добијати струју 

Немачко постројење "Венделштајн", створена је фузија налик оној на Сунцу

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Немци покренули фузиони реактор - бесконачан извор енергије!
• 
  Цео Крим поново снабдевен струјом

• Вишеградска струја - најјефтинија
• Нововарошка села без струје
• Довољно угља и струје

КАДА бисмо успели да направимо мала, вештачка сунца на Земљи, човечанство би могло да одахне и заборави на страх од исцрпљивања свих залиха енергије на планети. Деценијама већ научници покушавају да конструишу реактор у коме ће, подражавајући фузију на Сунцу, створити чисту енергију из обичне воде. У свету је у изградњи двадесетак оваквих реактора, а оптимизам је нарастао недавно, када је у немачком постројењу “Венделштајн” постигнута температура од милион степени целзијуса и произведена плазма из десет милиграма хелијума у вакуумској комори стелератора тешког 725 тона.Створена је фузија, онаква каква се непрестано дешава у језгру Сунца, а вође овог пројекта, научници са Института “Макс Планк” кажу да је ово тек проба и да у пуном капацитету, 2017. године, очекују да ће имати експеримент са водоником, баш као на звездама, и да ће успети да постигну енергију од 100 милиона степени и одрже је дуже од 30 минута.

- Од овог и сличних експеримената очекује се много. Сви ови реактори, такозвани стелератори и токамаци, експериментални су, а највећи међу њима је Интернационални термонуклеарни експериментални реактор (ИТЕР) у Прованси, у Француској - објашњава за “Новости” проф. др Иван Дојчиновић, професор атомске физике на Физичком факултету Универзитета у Београду. - ИТЕР би требало да почне да ради 2020. године, а праву, комерцијалну производњу овако добијене енергије очекујемо 2050. Ако све буде како су научници планирали, стелератори би могли да реше проблем мањка енергије у наредних неколико хиљада година. Његово основно гориво је обична вода, тачније изотопи водоника - деутеријум и трицијум.

Дојчиновић објашњава да још постоји много нерешених питања и многобројних изазова које истраживачи треба да реше. Први проблем је да се одржи температура између 100 и 200 милиона целзијуса. До сада су милионске температуре могле да се одрже само делић секунде.

У ИТЕР-у, на пример, планирано је да око 2020. године почну експерименти са обичним водоником и да се десет година само експериментише. После тога додаје се деутеријум (изотоп водоника) и ради се још десет година, а онда да се дода још мешавина деутеријума и трицијума. На високим температурама, у њиховом судару, стварају се хелијум и ослобађају честице чија енергија треба да се “улови”.

СПАС ЗА ЧОВЕЧАНСТВО- НАУЧНИЦИ ће дати своје одговоре, а онда државе и привреда треба да се одлуче да ли ће и колико улагати у овакав начин добијања енергије. То би могло да буде решење за наредне хиљаде година - поручује проф. Дојчиновић.

- Проблем је и одабрати материјал који је у додиру са плазмом, најближи високим температурама - напомиње наш саговорник. - Тешко је наћи и решење за места на којима улази гориво и излази хелијум, који се ствара у великим количинама. Да би све ово функционисало, потребни су моћни суперпроводници.

Стручњаци указују да овакви реактори имају вишеструке предности над класичним, фисионим реакторима. Овде се не користи уранијум и ниво радиоактивности је знатно мањи. Нема нуклеарног отпада. Код фисије је реакција ланчана и тешко је контролисати у случају неке незгоде. Фузија мора да се одржава, да се подгрева и додаје гориво. У супротном ће да се угаси као ватра. За разлику од уранијума, потребног за класичне реакторе, чије залихе су доста ограничене, деутеријума има напретек у води - сваки 2000. атом водоника је деутеријум. Уз то није ни радиоактиван. Трицијума нема у природи јер се распада, радиоактиван је, и њега би требало производити.

ПЛАЗМА ИЗ ГАСА

* У РЕАКТОРУ “Венделштајн” налазе се десетине суперпроводљивих калемова, који стварају кавез магнетних поља. Имају облик дечијег аутодрома, а њиме се управља суперкомпјутерима. У том магнетном кавезу на неколико милиона степени гас се претвара у плазму.

* ПРЕЧНИК овог стелератора је 16 метара, а у њега је уграђено 425 тона суперпроводних магнета. Коштао је готово милијарду евра, а научници су уз помоћ 3Д штампача, на лицу места, правили поједине делове за њега.

ЧИСТА ЕНЕРГИЈА

ГРАДЊА “Венделштајна” трајала је 19 година. Научници се надају да ће из њега успети да извуку више енергије него што је потребно за његово покретање.

- Фузија је обећање. Потребно је још истраживања. Имамо осећај да може да успе. Ако постигнемо све што желимо, имаћемо чист и неутралан извор енергије - каже професор Томас Клингер, менаџер пројекта.

И из воде ћемо добијати струју | Репортаже | Novosti.rs