Translate

Претражи овај блог

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ / најчитанији Лукићев роман

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ, роман Беле Тукадруза (алиас М. Лукића)

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ, роман Беле Тукадруза (алиас М. Лукића)
први део трилогије романа АНЂУЈКА (или "Младост без старости и живот без смрти")

понедељак, 24. септембар 2018.

Србија је у Балканске ослободилачке ратове ушла са укупно 370 војних и цивилних лекара и без средњег медицинског особља....



ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР ПОЛОЖИО ВЕНЦЕ НА СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА МЕДИЦИНСКИМ МИСИЈАМА БАЛКАНСКИХ РАТОВА И ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Београд, 24. септембар 2018 – Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар одао је почаст медицинским мисијама и појединцима који су притекли у помоћ српском санитету током Балканских ратова 1912-1913. и током Првог светског рата 1914-1918, положивши венце на спомен обележја испред зграде Српског лекарског друштва.
Србија је у Балканске ослободилачке ратове ушла са укупно 370 војних и цивилних лекара и без средњег медицинског особља. То је био недовољан број чак и за мирнодопске услове. Зато је српском војном санитету била неопходна помоћ у лекарима, медицинским сестрама и свакој врсти санитетског материјала. Позиву из наше земље за помоћ одазвале су се медицинске мисије и бројни појединци који су са собом донели и велику количину санитетског материјала и опреме, тако да је српски војни санитет у Балканским ратовима на достојан начин обавио свој задатак. После само годину дана од завршетка Балканских ратова Србија је ушла у Велики рат са свега око 400 војних и цивилних лекара, без средњег медицинског кадра и с великим недостатком санитетског материјала и санитетске опреме. Самоиницијативно и на молбу наше земље у помоћ српском војном и цивилном санитету одазвале су се бројне медицинске мисије и појединци из наших пријатељских земаља. Њихова помоћ је била посебно драгоцена у успешном прекиду три епидемије (епидемије пегавог, трбушног и повратног тифуса) које су 1915. године захватиле српску војску и цивилно становништво и од којих је, према најскромнијим проценама историчара, умрло најмање 135.000 српских војника.

      


        = извор: Саопштења за јавност Дворске канцеларије

Нема коментара: