Translate

Претражи овај блог

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ / најчитанији Лукићев роман

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ, роман Беле Тукадруза (алиас М. Лукића)

ТРГОВЦИ СВЕТЛОШЋУ, роман Беле Тукадруза (алиас М. Лукића)
први део трилогије романа АНЂУЈКА (или "Младост без старости и живот без смрти")

недеља, 29. новембар 2015.

Одломак из књиге НЕБЕСКИХ ВИСИНА ЗЛАТНИ КРСТ Предрага Пузића (2015)


БРЕСТАЧКО ГРОБЉЕ* 

ISBN 978-86-85507-01-4
COBISS.SR-ID 29363751


Први запис о Брестачком гробљу налазимо за годину 1751. Некадашња пустара тек је заживела. Саграђено је четрдесетак кућа и скромна дрвена црква у којој служе јереји Георгиј и Захарија. У давно записаном извештају стоји да је порта црквена ограђена, а да је гробље још увек недовршено. Дакле, оно већ постоји на неких двеста корака северозападно од храма и као такво одржаће се све до наших дана.[1] Морамо овде да се за кратко вратимо на турски фискални регистар из 1566. Између осталог, у њему је записан потес Крстови у североисточном делу Брестачког атара. Питање је, да ли нам овај назив говори о постојању старог гробља? Ако је одговор потврдан, онда је то место где су погребени давнашњи житељи још из времена српске деспотовине и каснијег доба под османлијама. Потес Крстови и данас постоји под истим називом, међутим нема трагова о евентуалном гробљу.
Надгробни споменици су нека врста споне између света живих и преминулих. Представљају однос поштовања и бриге према вечном боравишту наших предака. Они обележавају место и верску припадност погребених. Када је реч о прецима, српска немарност показује се и у Брестачком случају. Мало је данас очуваних надгробних белега из XVIII века. Због константног неодржавања, појединачне и друштвене небриге, већина споменика је одавно утонула у земљу. Записи на каменим површинама, писани старом калиграфском ћирилицом, једва су читљиви. Бројни оронули споменици су у доцнијим временима уклоњени, да би се направило места за нове покојнике. Није редак случај да се данас, док се копају нове раке, наиђе на остатке давно погребених Брестачана. Најочуванији је споменик попа Георгија Берисављевића из 1762, захваљујући томе што је положен у црквеној порти. Стари споменици су углавном грађени од камена пешчара, налик граниту, хладно беле боје, с високим процентом кварца у себи, и као такви отпорни су на хабање и дуговеки. Камен је лако обрадљив и подесан за клесање. Некад су њиме зидани средњевековни манастири и цркве. Облици, начин украшавања и текстуалне поруке условљени су временом и местом настанка, као и захтевима наручиоца и могућности и вештини клесара. Обично је дата усправна крстообразна форма – стуб, са каменом капом која га делимично штити од атмосферских падавина, затим квадар или квадер над земљом, висок 50-60 цм, са ширим западним и источним странама. Обе форме су укопане доњим делом у земљу. На свима доминира уклесан крст. Углавном их карактерише следећи почетни слог: Здје почивает раб Божји, затим следи име и презиме, и најзад месец и година упокојења. Због ограниченог простора, често је текст писан без размака и скраћеницама – бжии (Божји), п.м. (преставио се месеца). Понекад је на споменику карактеристичан запис о пореклу, занимању и животу покојника. Речит пример је поново из порте, заједничка надгробна белег-плоча сина и оца, свештеника Игњатија и трговца Стојана Стефановића. У XIX и првој половини XX века, на гробљу и даље доминирају споменици изграђени од камена пешчара, сада са уметнутим порцеланским сликама покојника. И њих је релативно мало очувано. Овај пут присутни су и споменици од црвеног мермера, који је набављан у Мађарској. Био је у своје време поприлично скуп и поручивале су га богатије фамилије. Данас на Брестачком гробљу преовладају споменици од разноврсног природног и вештачког камена у комбинацији са обичним бетоном.

   
      




[1] АСАНУК, МПА, 1751/170. 

       * извор: одломак из књиге:  Предраг Пузић : НЕБЕСКИХ ВИСИНА ЗЛАТНИ КРСТ : Црква св. Архангела Михаила и Гаврила у Брестачу. - Издавач Српска читаоница Ириг. Штампа АРТ ПРИНТ МЕДИА ДОО, Професора Грчића 2, Нови Сад. - Тираж 500. -  Штампање помогла ОПШТИНА ПЕЋИНЦИ. -  Насловна страна Црква Св. Архангела Михаила и Гаврила у Брестачу,  Фото, Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

петак, 27. новембар 2015.

Уочи коначне одлуке о судбини једне од најугледнијих београдских издавачких кућа. Група акционара писмом упозорава на манипулације и сукоб интереса



У ДАНИМА када би коначно требало да буде разрешена дугогодишња агонија "Просвете", дошло је до неочекиваних нових игара око ове угледне београдске издавачке куће. На то је упозорила Група акционара упутивши писмо на неколико надлежних адреса. У њиховом саопштењу се наводи како Небојша Горановић, привремени заступник капитала, Предраг Петровић, члан Одбора директора и Данко Мимић, ранији предстечајни управник, "покушавају да за себе остваре незакониту материјалну корист и да, манипулисањем, на силу уклоне генералног директора Драгана Миленковића". 
На основу летошњег решења Привредног суда о предстечајном поступку, у "Просвети" је урађен УППР (предлог како да се изађе из кризе), који је завршен 3. новембра. У коначном тексту требало је да буду изричито наведена имена чланова будућих органа управљања. Међу њима, међутим, изостављено је име Драгана Миленковића, а наведена само функција (генерални директор), док су имена Небојше Горановића и Предрага Петровића са одређеном висином примања остала. Истовремено, предложено је да се за независно стручно лице које ће пратити спровођење плана именује Данко Мимић, који је током лета у кратком периоду био именован за предстечајног управника, али је брзо замењен управником кога је одредила Агенција за приватизацију.
Текст УППР потписао је Драган Миленковић, при чему је превидео да је његово име изостављено у будућем управљачком тиму. Затражио је објашњење, а одговорено му је да је до тога дошло грешком и да ће то на време бити исправљено, што до данас није учињено. Група акционара у таквом потезу препознала је намеру да се Миленковић на "елегантан" начин уклони са места првог човека куће.
- Потпуно је јасно да су се Небојша Горановић, Предраг Петровић, које је поставила Агенција за приватизацију, као и Данко Мимић, нашли у сукобу интереса, јер за себе, користећи свој положај, припремају добро плаћена места за дужи период. Од тога ће штету имати само ИП "Просвета", али и ми акционари, јер са таквим људима на челу, УППР не може да се у потпуности спроведе, а својина "Просвете" биће умањена и угрожена - истиче се у писму Групе акционара.
Директор Драган Миленковић није желео да коментарише ово писмо, али је подсетио да је суд заказао рочиште за 22. децембар, када би требало коначно да буде одређена судбина "Просвете". О плановима изласка из кризе обавештени су сви повериоци, као и државне институције којима кућа највише дугује. Ако се усвоји УППР, "Просвета" ће добити рок од две године да исплати сва дуговања и стане на здраве ноге.

СМИРИО ТЕНЗИЈЕ
ДИРЕКТОР Драган Миленковић је својим доласком на ту функцију у фебруару 2014. видно поправио ситуацију у "Просвети". Смирио је тензије међу запосленима, знатно повећао промет у књижарама, надокнадио заостале плате, објавио запажене књиге, а на његов рад ни Одбор директора ни Скупштине акционара нису никада имали никакве примедбе, наводи се у писму.
Уз напомену да је једино Горановић имао резервисан став према директору, вероватно због тога што је Миленковић одбио његов захтев да га плаћа као заступника капитала, јер је накнаду већ добијао од Агенције за приватизацију.

ОБИЧНЕ ИЗМИШЉОТИНЕ
Истичући да има 37 година радног стажа и ниједну мрљу у професионалној каријери, Небојша Горановић за "Новости" каже:
- Писмо акционара је најобичнија измишљотина недобронамерних људи. Драган Миленковић је на мој предлог дошао за директора и ја ћу га подржавати докле год буде успешан у овом послу. До сада од "Просвете" нисам добио ни динара, већ ме плаћа Агенција за приватизацију. У тексту УППР предложена је моја функција и висина примања, али је то само законска обавеза. "Просвета" је сада у веома озбиљној фази и од свих ће се тражити максимум рада и одговорности. Ако се и усвоји наш УППР, мораће да се уложи огроман труд да би се пословало позитивно и у наведеном темпу вратили дугови.


Игре око 'Просвете' | Култура | Novosti.rs

Ко се, у ствари, игра ватром? Да ли је Азија на ивици рата?



Zapadne sile nisu spremne da sa Rusijom oforme koaliciju za borbu protiv džihadista Islamske države u Siriji, saopštio je Kremlj.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručuje da bi, ukoliko bi turski avion bio oboren raketom S-400 koju je Rusija rasporedila na zapadu Sirije, to bila agresija protiv prava Turske na suverenitet. 

14:01 - ERDOGAN RUSIMA: NE IGRAJTE SE VATROM

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je danas Rusiju da se "ne igra vatrom" povodom spora oko obaranja ruskog aviona, ali je naveo da ne želi da pokvari odnose sa Moskvom i da želi da se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sastane "licem u lice".
"U Parizu je samit, verujem da će i Putin prisustvovati. Tada možemo sesti i razgovarati", rekao je Erdogan.
"Želeo bih da to pitanje dovedem do razumne tačke. Uznemireni smo zbog činjenice da je to pitanje eskaliralo", dodao je Erdogan, preneo je AP.
Erdogan je kazao i da SAD imaju "dokumentovane dokaze" da ruske kompanije i Islamska država prodaju naftu sirijskom režimu, preneo je Rojters.
Istovremeno je kao klevete odbacio ruske navode da Islamska država prodaje naftu Turskoj.

12:29 - KREMLj: ZAPAD NIJE SPREMAN ZA KOALICIJU S RUSIJOM PROTIV IS

Zapadne sile nisu spremne da sa Rusijom oforme koaliciju za borbu protiv džihadista Islamske države (IS) u Siriji, saopštio je Kremlj danas, posle razgovora između ruskog predsednika Vladimira Putina i francuskog predsednika Fransoa Olanda.
"U ovom trenutku, nažalost, naši partneri nisu spremni da rade u formatu jedinstvene koalicije", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi AFP.
On je, međutim, napomenuo da Rusija ostaje otvorena za saradnju "u bilo kom formatu za koji bi njeni partneri bili spremni".

11:27 - TURSKA OBUSTAVILA LETOVE IZNAD SIRIJE

Avioni turskog Ratnog vazduhoplovstva obustavili su letove iznad teritorije Sirije u okviru operacije međunarodne koalicije protiv Islamske drzave, preneo je list "Hurijet".

Kako navodi Sputnjik, odluka o obustavljanju letova doneta je nakon incidenta sa obaranjem ruskog Su-24.

U utorak je u Siriji oboren ruski bombarder Su-24, a predsednik Rusije Vladimir Putin saopstio je da je avion oboren raketom tipa vazduh-vazduh, ispaljene sa turskog aviona F-16 iznad sirijske teritorije i pao u Siriju, četiri kilometra od granice sa Turskom.

11:24 - ERDOGAN: OBARANjE TURSKOG AVIONA SA S400 BILO BI AGRESIJA

Ukoliko bi turski avion bio oboren raketom S-400, koju je Rusija rasporedila na zapadu Sirije, to bi bila agresija protiv prava Turske na suverenitet, izjavio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

"Takva vrsta incidenta, koja bi mogla da se dogodi, dodatno će nas podstaći da preduzmemo mere o kojima se, naravno, ne diskutuje, već se jednostavno preduzimaju", rekao je Erdogan za Si-En-En.

Upitan kakve bi akcije Turska preduzela u slučaju da turski avion obori raketa S-400, on je istakao da bi to "bila agresija na prava Turske na suverenitet, a prirodno je pravo države da štiti ta prava".

Kako je napomenuo, Turska ne želi eskalaciju situacije u regionu.

"Mi ne želimo da postanemo strana koja u tome učestvuje. Ali, oni koji se svrstavaju na stranu Sirije i dižu tenzije su, mislim, odgovorne strane u tome", naglasio je Erdogan.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je juče da je Rusija rasporedila napredni sistem protivvazdušne odbrane S-400 u Siriji, kojim će biti pokriveno područje oko ruske baze u provinciji Latakija.

11:23 - KREMLj: ERDOGAN TRAŽI SUSRET SA PUTINOM

Kremlj je danas saopštio da je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zatražio sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Parizu 30. novembra.

"Predlog turske strane o sastanku na nivou šefova država upućen je predsedniku. To je sve što mogu da kažem", rekao je portparol Kremlja novinarima, preneo je Rojters.

Putin i Erdogan će, kako je najavljeno, prisustvovati globalnom samitu o klimi koji će u Parizu početi 30. novembra, navodi britanska agencija.


Erdogan upozorio Rusiju: Ne igrajte se vatrom! | Svet | Novosti.rs

недеља, 4. октобар 2015.

Опанци, по томе се знају Србијанци

Јединствена збирка, која задржи 70 пари опанака из разних крајева Србије, прати како се израда традиционалне обуће мењала кроз епохе. Шиљкани на листи чекања за заштићена нематеријална добра у Унеску



СРПСКИ опанак, било да је прешњак, сировар, чачански, банатски, шумадијски или шабачки, са шиљканом, или без њега - јединствен је производ у свету. Зато већ две године чека да га Унеско уврсти на листу заштићених нематеријалних добара. Историја ове српске етно--ципеле, од најстаријих сачуваних примерака ношених пре века и по, па до победника на светским сајмовима, сада се може видети у Музеју опанчарства, који је у четвртак отвореном у београдском селу Раковица.
Јединствена збирка, која задржи 70 пари опанака из разних крајева Србије, прати како се израда традиционалне обуће мењала кроз епохе и у односу на простор са кога долази.
Сваки пар истакнут у просторијама Националне асоцијације за старе и уметничке занате и домаћу радиност "Наше руке", прича своју причу, о времену, обичајима, о ногама које су их носиле, и фронтовима које су прошле, рукама које су их шиле и плеле... Део поставке сакупљао је годинама Дејан Милосављевић, председник Националне асоцијације, а половина поставке поклон је Београђанина Жељка Утвара, који је наш највећи колекционар ношњи и старих етно-предмета. До сада је, како каже, спасао од пропадања више од 3.000 предмета, међу којима и опанке.
- Најстарији примерци, које имамо у поставци, из средине су 19. века, из околине Ниша и Зајечара, и од пресне су, неуштављене коже - каже Стана Јарчевић.
- Трајали су само месец дана, били прилично неудобни. Касније се опанчарски занат развијао, а између два светска рата доживео је велики процват.
Како наша саговорница каже, што су премет и преплет на опанку били сложенији и ситнији, то је опанак био вреднији. А најбољи примерци умећа народне рукотворине освајале су награде на сајмовима у Бечу, Паризу, Лондону...
- Мушки опанак се традицонално прави са кљуном напред, или шикљом како је зову, док је женски увек без ње - каже Стана. - Упркос "јефтиним" рекла-казала причама о пореклу кљуна, којој је циљ да се омаловажи вредност опанка, сваки вез, преплет и премет, као и шикља имали своју симболику.


Изложба старе српске обуће: Опанци, по томе се знају Србијанци | Репортаже | Novosti.rs

Дугометражни документарац о Орхану Памуку и његовом Музеју невиности, који ћемо гледати на Фесту



ДУГОМЕТРАЖНИ документарни филм “Невиност успомена” о турском нобеловцу Орхану Памуку и његовом Музеју невиности који је основао у Истанбулу, чија је светска премијера на фестивалу у Венецији добила огромну пажњу медија и због самог присуства славног писца, имаће прилику да види и наша публика.
Како “Новости” сазнају из дистрибутерске куће “Мегаком филм”, овај јединствен филмски запис за који је Памук написао оригинални текст у трајању од 30 минута, гледаћемо на Фесту 2016.
Филм говори о Истанбулу колико и о музеју, а нови текст који сам написао својеврсна је ревизија љубавне приче испричане у роману ‘Музеј невиности’, овај пут из угла протагонисте приче који је био у другом плану”, изјавио је Памук.
Филм је режирао познати британски редитељ Грант Џи, на основу сценарија који је писао заједно са Памуком, и у 90 минута, колико траје, представља фасцинантно “путовање” кроз једну чудесну причу о љубави и страсти, коју је Памук описао у свом роману “Музеј невиности”, записали су критичари овогодишње Мостре.
Истоимени музеј Орхана Памука отворен је 2012. у истанбулској четврти Чукурџума, и у потпуности се заснива на његовом књижевном делу, што га чини јединственим и првим такве врсте у свету. Музеј садржи стотине предмета и ситница које су у вези са догађајима и главним ликовима из романа - Кемалом, успешним, богатим човеком, и његовом великом, нежном, опсесивном, али неузвраћеном љубављу према сиромашној, далекој рођаки Фусун...
СНОВИ О ИСТАНБУЛУОрхан Памук стигао је на најстарији филмски фестивал као добар познаник и пријатељ италијанске публике - пре неколико година предавао је на венецијанском универзитету Фоскари, три месеца живео је у делу једне од најлепших палата у овом граду. “Срећан сам овде, упознао сам у Венецији врло љубазне људе, стекао пријатеље. Венеција је прекрасно место, силно је лепа, веома богата и наглашено туристичка. Писао сам чланке о Венецији за многе новине - италијанске, турске, енглеске, немачке, бразилске... Али, увек је то писање о Истанбулу - стара царства и њихове рушевине. У Венецији су добро очуване рушевине, али где год да одем, ја сањам Истанбул”...
Музеј невиности истовремено је визуелно казивање о животу града на Босфору у другој половини 20. века, и његовим отварањем остварена је моја жеља да изложим ствари које је Кемал, јунак мог романа, скупљао целог живота. Ради се о стварима жене коју је обожавао - њеним наушницама, ципелама, одевним предметима, разним кућним ситницама, биоскопском картама, плакатима за филмове који су се тада приказивали”, изјавио је Памук после премијере филма.
На питање да ли је он Кемал, велики писац је одговорио да га је то већ питало хиљаде људи, и да су од тога деведесет девет одсто биле жене.
То је, заправо, питање о фикционалности фикције. Не желим да доказујем да нисам Кемал, нити бих то могао, јер се на дну мог романа налази та двострукост - не могу да говорим о свом духу, а да потом изјавим да сам све измислио. И обрнуто - не могу да кажем да је садржај моје маште истина, и да тврдим - све сам то ја, ништа нисам измислио. Да ли је Орхан Кемал? Да ли је Гистав Флобер мадам Бовари? Ту нема одговора. Оно што ме је чинило срећним док сам писао роман “Музеј невиности” су предмети - куповао сам их по базарима у Истанбулу, по дућанима, описивао сам их у поглављима. Кемал је такође скупљао те предмете, он је такође хтео музеј. Тај музеј представља његов живот. Али, ја и даље не знам да ли је у љубави важнија човекова намера или његова судбина, да ли наша срећа или несрећа зависе од наших избора или нам се догађају мимо нас. Оно чему се сада надам са филмом “Невиност успомена” јесте идеални гледалац - као што верујем у идеалног читаоца коме могу да кажем све, и волим тај осећај да причам некој непознатој, али блиској особи. Тако верујем да постоји и мој саучесник у биоскопској сали”, изјавио је писац чија су дела преведена на више од 60 језика уз милионске тираже, и који је на црвеном тепиху венецијанске Мостре недавно покупио више овација него холивудске звезде.
ИЗДАЈА ДРЖАВЕ
Један од најузбудљивијих писаца данашњице постао је славан захваљујући књижевном дару, а поштовање интелектуалаца широм света заслужио је ангажманом - Памук је 2005. због изјава да је над Јерменима у Турској пре сто година извршен геноцид који се никада није ни признао, а да се данас слично дешава и са Курдима, дошао у сукоб са турском државом.
У потрази за меланхоличним духом свог родног града, открио сам нове симболе судара и прожимања разних култура - у Турској је побијено 30.000 Курда и 1.000.000 Јермена, а нико се, осим мене, не усуђује да о томе говори”, објавио је Памук.
Против њега је подигнута оптужница, националистички и фундаменталистички кругови који су га оптужили за издају државе нису претили само њему, већ и члановима његове породице. Ипак, због притиска светске јавности судски процес против јединог турског нобеловца окончан је ослобађајућом пресудом. Исте године на Сајму књига у Франкфурту, Памук је добио Награду за мир.
У ТАЈНОМ ЦЕНТРУ СВЕТА
Ферит Орхан Памук (1952) доживео је светску славу делима “Бела тврђава”, “Тиха кућа”, “Црна књига”, “Нови живот”, “Зовем се црвено”, “Снег”, “Друге боје”, “Чудан осећај у мени”... Памук је 1991. добио Награду за европско откриће, 2006. Нобелову награду, а 2010. награду “Норман Мајлер” за животно дело.
Ја сам Турчин. Одрастао сам у меланхоличним рушевинама старог Истанбула, међу старим зградама, урушеним зидовима, вртовима о којима нико не брине, фонтанама из којих не тече вода. И премда пишем историјске романе, у животу се не ради толико о историји, и мени је најважније да разумем људска бића. Јер, роман је тајни центар света, религија или филозофија такође се обраћају том центру, али не кроз описивање дневног или обичног живота, то је оно што роман чини друкчијим. Он се бави смислом живота у дубинама дневног постојања, и код писања романа најважније је дати смисао нашим животима, јер роман живот ставља на пиједестал”.


Чудесна Памукова прича о љубави и страсти | Култура | Novosti.rs

АГРЕГАТ. Тзв. МОГУЋЕ И НЕМОГУЋЕ ЛИНИЈЕ - Књижаре на мобилним колосецима Сазвежђа З | Раде нонстоп